Pregled godine na Suštini pasijansa

Red je da se osvrnemo pre obrtanja kalendara. Konačno, ako nije vredno proslave, vredno je barem malecke rekapitulacije. A nije da nije vredelo.
Dok su drugi zabijali glavu u pesak, mi smo se umivali u snegu.Šta da vam kažem: preživeli smo. Znao sam samo to da ako doguramo do kraja godine nakon suštinske reorganizacije i silnih planova (koje je svako od nas, autora Suštine pasijansa, ponaosob morao da napravi, promeni, zaokruži, preskoči, izbegne, predupredi, sabere, oduzme, pomnoži, podeli i uostalom integrali), izguraćemo još dugo.

Nalazili smo teme, ukrupnjavali smo korake, trudili smo se da iskočimo iz kolotečine koju smo vam nametnuli. Nalazeći da je baš ta kolotečina doprinela da Suština pasijansa prebere izdržljive čitaoce kao okosnicu svoje publike, ipak smo bili dovoljno hrabri i da kažemo poneku reč koju su neki od vas umeli da pročitaju onako kako smo zamislili.

Zbog gomile iskušenja na ličnim planovima koje je većina nas preživela u godini koja će isteći taman dok pročitate ovo, ponešto i nije bilo moguće izvesti. Ako je za utehu, ništa nismo otkazali niti smo od čega odustali. Odlaganje je prirodna stvar: kad mogu sudovi, što ne bismo mogli i mi…

Predstavljamo vam zato dvadeset najviše čitanih priloga u 2012. godini, po redosledu od najviše čitanog. Posle toga, još dvadeset, čisto radi beleške.… Nastavite sa čitanjem >>

Песма за звиждукање, да не учимо текст

Као што сви већи градови имају бар по једну улицу сличну Зрењанинском путу, тако и сваки фолклор има бар по једну песму ове врсте.
Дакле, шта се пева кад се скупи друштванце, да мелодија није нешто компликована, тако да сви умеју да је отпевају, да текст има кратак метар где свако може, уз помоћ трећег пића, да дода коју строфу, да је у духу пијане зајебанције?

Па наравно. Бећарац.

На ово сам натрчао, у духу глобализације, посредовано преко Британаца (не, не значи да бих нешто друго нашао преко Уругвајаца, Украјинаца или Вијетнамаца – све што постоји… Nastavite sa čitanjem >>

Novogodišnji bioskop: Slikanje u Palermu

Treba da se zabavite, ne kažem. Ali ja od filma tražim malo više od zabave. I zato ću večeras ponovo da pogledam film koji me je ostavio oklembešene brade pre mesec dana, kad sam ga prvi put gledao. Postoji tu zrnce prepoznavanja utiska koji sam imao šetajući nekim nepoznatim mestima vrednim slikanja, ali i mnogo više od toga.

Originalni naziv:
Palermo Shooting

Godina izdanja:
2008

Reditelj:
Wim Wenders

Glavne uloge:
Campino, Giovanna Mezzogiorno, Dennis Hopper

Trajanje:
124 minuta (festivalska verzija)
108 minuta (verzija u bioskopskoj distribuciji)… Nastavite sa čitanjem >>

Jen odlazi na žurku

Posao pogranične policije na aerodromu zna da bude tako smoran…
– Sledeći! – uzviknu Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson.

– Dobar dan.

– Pasoš, molim!

– Izvolite.

– Prvi put u EU?

znam, znam... pa šta onda? i na tarabi piše PI..., pa se ni pijani ne zajebu!– Ne, gospodine. Pasoš je prazan zato što sam skoro podigao taj biometrijski.

– Skoro ste ga podigli?

– Da, gospodine.

– A što ste ga spuštali pre toga.

– Molim?… Nastavite sa čitanjem >>

Pesma za zviždukanje: Niskogradnja

Zašto gradnju mostova nazivaju niskogradnjom, nikad neću shvatiti.
Uglavnom, tema dana je zviždukanje, a meni je na pamet palo najpoznatije filmsko ćijukanje baš po volji ovog časa.

Ama, mogao bih da vam usput preporučim i da se snađete nekako i ovih dana pogledate “Most na reci Kvaj“, jedan od najboljih filmova o ratnom zarobljeništvu°. Najzad, budimo ozbiljni, jer u filmu glumi i Obi van Kenobi lično.

Kako god, ovaj vrlo zarazni pesmičuljak ostaje jedan od najbolje ikada odzviždanih motiva.

 

________
°A to što su srušili most… Čudna mi čuda!… Nastavite sa čitanjem >>

Новогодишња трпеза: пих је и мени

Како оно кажу, има буџе нема зејтина. Где имају добре уши, нема папака. Где има и једно и друго, нема репова.
Али, дође цица на колица, дође маца на вратанца… И шта још да се каже, него да се упустимо у авантуру (не, није спуштање низ слапове у авану, седи, један) звану “комад на дан, а може и два”. За почетак, мало сам покушао да то осветлим ледовком за бицикл.

ручно осветљење, без статива, боја негде између "порцелан је бео" и "хрскавица је бела"

(велика фотка је овде)

Оно није да нисам штрикао около, чак је било и осветљавања страга и свашта, али ово се током обраде наметнуло као “то је то, не дирај даље, забадај виљушку и навали”. А обрада је, осим изреза и минималног подешавања светла и боје, пре свега у одлежавању у фрижидеру, те вишечасовном крчкању на двојку. Пригодно похваљујем данашње термостате и посуђе, то је прецизно и нема проблема, свака част.… Nastavite sa čitanjem >>