Новогодишња трпеза: пих је и мени

Како оно кажу, има буџе нема зејтина. Где имају добре уши, нема папака. Где има и једно и друго, нема репова.

Али, дође цица на колица, дође маца на вратанца… И шта још да се каже, него да се упустимо у авантуру (не, није спуштање низ слапове у авану, седи, један) звану “комад на дан, а може и два”. За почетак, мало сам покушао да то осветлим ледовком за бицикл.

ручно осветљење, без статива, боја негде између "порцелан је бео" и "хрскавица је бела"

(велика фотка је овде)

Оно није да нисам штрикао около, чак је било и осветљавања страга и свашта, али ово се током обраде наметнуло као “то је то, не дирај даље, забадај виљушку и навали”. А обрада је, осим изреза и минималног подешавања светла и боје, пре свега у одлежавању у фрижидеру, те вишечасовном крчкању на двојку. Пригодно похваљујем данашње термостате и посуђе, то је прецизно и нема проблема, свака част.

Кога занимају претходне фазе обраде, да мрднемо од почетка. Тојест, уназад, јер после пихтија нема даље, можемо само да се питамо како смо стигли довде.

Пре свега, крчка се до коске, да спадне са костију (што је, нажалост успело, па пропаде моја сеанса глабања рскавице са све прањем браде после).

до последње кости

Разливање је већ вештина, треба распоредити комаде тако да не дођу све уши у једну посуду, него онако равномерно, по колективу. Такође, нешто ми није одговарало светло, па сам одвалио блицем, ово је ипак документарац а и капљице масти добро изгледају овако. Две празне тегле у позадини су легле ко кец на десетку, да се и страга нешто сија, а опет сенка од објектива по доњој ивици (и нисам замастио објектив!) таман контрира блицу… ко каже сурконтра пере судове.

сад још само да се не проспе до фрижидера, а онда кад се стегне...

(велика фотка је овде)

Код фазе крчкања нема шта, мутна вода са комађем којечега, али зато лонац одлично изгледа кад је већ три фртаља разливено, те нисам одолео (као што нисам ни после, кад сам објектив заменио виљушком). Како сам већ фалио данашње посуђе, ред је и да га усликам. Мало сам разочаран одсјајем из кутлаче, очекивао сам нешто спектакуларније.

панорама, бато

И за крај, онај неодољиви тренутак кад се исече и извади први комад и укажу се дубине. Свињарије у пресеку. Квадратни формат се некако сам од себе наметнуо.

изрез, шта кажеш за овај изрез, а, а?

Новогодишња одлука: другог јануара, чим се отворе месаре, у потрагу за ушима, папцима и реповима. Може и нешто мало димљеног, као зачин.