Utovar nedeljom, 16. decembar

Pa dobro ljudi, šta je ovo! Apsi onog da vidimo je li on kriv! Za šta? Eci, peci, pec: za putarska preduzeća! I pitaj ga otkud sneg u decembru!

Zaista ne znam da li sam jedini na ovom svetu koji misli u ovoj zemlji vladaju nečasni ljudi. Namerno sam rekao “u ovoj zemlji”, a ne “ovom zemljom”, ne zato što mislim da oni koji vladaju zemljom jesu časni, nego zato što mislim da se na tim mestima nalaze ljudi koji su prepustili sve nas stihiji. Šta će biti i kako će se desiti, odlučiće horde, poput onih hordi koje su iskoristile metode zastrašivanja da nateraju državu spreče paradu ponosa. Evo, horde su odlučile da nije bitno to što su putevi u takvom stanju u kakvom su. A ti što su bili zavejani i po 20 sati na autoputu, pa ko im je kriv što je pao sneg!

Uostalom, nemate vi pojma o strahotama zime! Da samo znate kako je bilo u Amsterdamu!

Cirkus sa neočišćenim putevima je vrlo paradigmatičan kao slika ovog društva. Bilo je potrebno više od dvadeset godina nakon što su predsednici opština, uz blagoslov one Svinje, posekle drveće uz drumove, pa da neko primeti da je to drveće imalo i neku funkciju pored druma. A godine 2012, ministar koji se javno klanja senima te iste Svinje, podsmešljivo poručuje naciji: jebigica, otkud smo znali da u decembru može da padne sneg.

I nikom ništa.

Zrno po zrno, pogača. Kap po kap, poplava. Srećom, zima je.I biće kako će biti. Neće na proleće niko preduzeti ništa. Niko neće primetiti one koji su popunjavali vesti u novembru izjavama kako su putari spremni za zimu i kako bi sve bilo u redu “evo, da ovog časa počne mećava” (a onda je mećava i počela…) i niko neće pitati kako je moguće da su te osobe još uvek na tim istim radnim mestima. Niko neće pitati kako to da milion i po vozača plaća održavanje puteva prilikom registracije svojih vozila, a te puteve nema ko da održava. Niko neće reći ništa, jer će se neko drugi već dosetiti da pusti u etar neku vest o izgladnelom mačetu koje su svirepi vlasnici ostavili pokraj kontejnera u Mirijevu, ali eto neki dobri ljudi su spasili mače i kako mi mislimo u Evropu kad se tako ponašamo prema mačićima i uostalom kakav je to način da sad povlačimo teme koje nisu više aktuelne kad se mače bori sa životom, ali spašćemo ga i poslaćemo ga na tronedeljni oporavak u Matarušku banju, baš kao što smo poslali kerušu Milu, i šta ste dosadni sa tim ćelavim gumama za gredere i grtal’ce, kao da je to neko pitanje.

Na stranu sadnja drveća i visokog žbunja uz drumove, jer znate kako je: u ovoj državi nema nezaposlenih, pa neće imati ko da održava zelenilo uz puteve. I koji će nam moj javni radovi za drenaže i zaštite puteva. I ko je to rekao da u ovoj zemlji ima problema, kruške mu se ogadile dabogda. I uostalom, koji andrak uopšte da se krećemo! Koji će nam putevi!

I nikom ništa.

Reši rebus:

Možeš ti to. Rešenje je na dnu priloga.

Priča ili vest, đavo će ga znati šta je, ide otprilike ovako:

Ministarstvo sigurnosti BiH naložilo da se spali neka velika količina marihuane koja je zaplenjena revnosnom akcijom organa javne bezbednosti. I dadoše tovar da se baci u peć u termoelektrani Gacko, te je akcija spaljivanja počela kad je pao mrak.

Komparacija prideva: SREĆAN; SREĆNIJI; NAJSREĆNIJIE, al ‘oćeš! Nizak vazdušni pritisak je učinio da se dim spusti na taj hercegovački gradić.

Tokom noći spontano je organizovan veliki broj žurki po gradu, čak su pojedine grupe građana celu noć dernečile na otvorenom, po izuzetno hladnom vremenu. U raznim žurkama su učestvovali  ljudi raznih profila i svih starosnih grupa: od omladine do penzionera, od doktora do lokalnih sveštenika. Nekoliko ljudi je zadobilo lakše telesne povrede zbog pokušaja da se obračunaju sa stubovima gradske rasvete. Uz to, navodno je primećen veći broj ljudi kako besciljno hoda po brdima oko Gacka. Vest se završava sledećim navodom:

Novinar Balkan Tajmsa je otišao na lice mjesta, ali poslije slanja prvog izvještaja svaki kontakt sa njim je izgubljen.

Ništa ja nisam rekao.

Šišmiši šušte u šaši

Ništa ja rekao nisam.

Sad i mi imamo Ruse.Kažu da nema novih i starih, bajatih viceva. Ima samo smešnih viceva i onih koji više nisu smešni. Evo primera: vic je iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Granica između SFRJ i Mađarske: stoje dva dečaka, Jugosloven i Mađar, i prepucavaju se preko žice.

Yu: A ja imam bananu! Na-na-na-na!
Mađar: A ja imam Ruse! Na-na-na-na!
Yu: A imaću i ja Ruse! Na-na-na-na!
Mađar: E onda nećeš imati bananu! Na-na-na-na!

Sad i mi imamo Ruse. I vic nekako više nije smešan.

(Tnx Tibi via FB)

Može tako, a može i "12. decembar 2012." - ubilo se od simetrije.Pre neki dan, konkretno u sredu, uočio sam fascinaciju nekih ljudi interpretacijom datuma. Tobože, kad gledaš zapis datuma 12.12.12, onda je to jednako čitljivo u bilo kom nacionalnom formatu.

Problem je jedino što ova godina nije 12, nego 2012. No, ovo je benigni oblik friziranja činjenica. Mene zabavlja to što sam zatekao da jedan od zagovornika te “važne simetrije” upravo pripada onima koji su skloni proganjanju ljudi koji vole da friziraju činjenice.

Socijalni standardi su vrlo labava stvar.

Sve sam go SEO stručnjak. Našao je na koga će.Primio sam jedno pismo pre tri dana.

Zdravo,

Želio bih Vam se predstaviti; moje ime je Verica Peric,

Pošto imam velik broj kvalitetnih sajtova za Igranje i Kockanje, želio bih Vam predložiti besplatnu razmjenu linkova sa sustinapasijansa.info ili bilo kojim drugim sajtovima koje posjedujete.

Sigurno će vam biti drago znati da imam mnogo ideja za razmjenu linkova za koje sam siguran da će imati prednosti za obje strane i spretno nam povećati rangove u Google-u.

Molim Vas da mi javite ako ste zainteresirani za više informacija, ili ako želite reći bilo što drugo u vezi toga.

Čekam Vaš odgovor,
Verica Peric
www.**********.com

Čudno. Verica, pa muško. Ali sa tim SEO stručnjacimaekspertima nikad nisi načisto.

Priča ide ovako nekako.

Pa kad te krene, iskoristi to.Čovek se probudio pre nego što je budilnik zazvonio. Pogledao je u brojčanik i video da je 5:55. Temperatura je bila 55°F (moram zameniti na Celzijuse, pomislio je), a vlažnost, pogodili ste, 55%. Bilo je jutro 5. maja, što je čuo kada je uključio vesti, baš na kanalu pod brojem 5 na daljincu svog televizora.

Kada je krenuo na posao, primetio je da je kilometraža na autu 55.555,5 km. Dok je proveravao email u svojoj kancelariji 555 (peti sprat), video je da ga čeka pet nepročitanih poruka. Na stolu se nalazilo pet fascikli koje mu je sekretarica ostavila… I tog trenutka mu je najzad zazvonilo u glavi.

Istrčao je iz kancelarije i otišao pravo na hipodrom. Svirnuo je 5 € za ulaznicu i dobio, zamislite samo, mesto 5 u petom redu u odeljku broj 5. Otišao je na šalter kladionice i sve pare koje je imao u banci uložio na petog konja u petoj trci.

Konj je završio peti na cilju.

Najbolji predlog za popravku vrata koji sam video u poslednje vreme:

Here's Johnny!

Što bi rekla deca: WIN!

Meditacijom protiv SEO mlatikuriša... Ili se kaže "kuromlatiša"?...Odgovorio sam na jedno pismo pre tri dana.

DragI° Verice,

Suština pasijansa je sajt za koji niste našli za shodno da obratite pažnju kakve je prirode. Da ste to učinili, ne biste morali da se trudite da šaljete ovu poruku.

Mi, autori i posetioci Suštine pasijansa, svakako ne podržavamo igrače i kockare. A svakako nas zabole patka za rang na Google pretrazi, jer to nije populistički sajt, nego stecište onih koji umeju da čitaju između redova. Takvih, nažalost, nema toliko koliko ima kockara i druge žgadije, ali to nije razlog da razmišljamo drugačije.

Želim vam puno sreće u potrazi za drugim izvorima za veštačko povećanje SEO rejtinga.

Sve najbolje,
Dragan Grbić
http://www.sustinapasijansa.info

________
° Otkad neko ko se zove Verica kaže „želiO bih“? Baš neobično.

Nije mi bilo lakše posle pisanja tog pisma.

Dvadeset, dvajespet godina kasnije, sve ovo je stalo u džep.

Radio, snimljena muzika, diktafon, snimanje i pregled video sadržaja, fotoaparat, kalkulator, kompas, mapa, čitanje novina, računar za baze podataka i proračun trajektorije, pisanje pisma i - gle čuda! - telefoniranje.

Jeste li ovisnici o mobilnom telefonu?

I tako… Ovo je možda poslednji utovar. Kako god, ako i jeste, to nije nužno loša stvar. Postali smo slabi, jadni, gladni i nikakvi, nesposobni da izađemo na kraj za glodarima. Glodari su zavladali i ovo je sada njihov svet. I neće tu pomoći ni čopor vukova i vučića, jer njih je premalo. Sa tom mišlju, sedite da ručate to što vam je na trpezi i uživajte. Pre početka, popijte jednu domaću rakiju, onu koja nije došla u dodir sa glodarima. To je važno.

Prijatan nedeljni ručak vam želim.

 

________________
Rešenje rebusa:
ɹǝʞoʌɾɐʞS ʞn˥

7 komentara na temu “Utovar nedeljom, 16. decembar”

  1. На фотци где све то стаје у џеп је вишак све што има звучник већи од 8мм, као и све у шта се тура (диск, трака) јер нит мобилни може да одвали басове, нит у њега може да се тура.

    Недостају репортерски магнетофон (и сам сам се зачудио колико добро снима) односно диктафон, календар, роковник, фотоапарат и гепеес (који је можда на слици ал’ га не препознајем).

    А са мобилним сам се толико зближио да још увек нисам попамтио како да видим колико минута ми је остало, а ни како да извадим досадашњу потрошњу… ал’ ми се све нешто чини да не може бити нешто много. За десет дана ми звони отприлике једном, добијем две поруке и једну не-поруку (што већ увежбано премештам у фасциклу “ђубре и олош”) и зовем можда једном. Више га користим као фотоапарат, часовник и да прибележим звук кад је нешто занимљиво.

    1. Normalno je donekle imati otpor prema novinama. Dičim se time da sam pre 10tak godina i pomalo prednjačio u tome, ali naleti tehnike su prejaki, kao i potrebe posla, i kapitulirao sam. Ipak, i sad koristim vrlo mali postotak ovog “televizora” kojeg nosim u džepu. Sadašnji model zovem Milko.
      Samo ga milujem, a on… kad ‘oće , kad neće da radi 😳
      bugovi, blokiranje, zablesivanje, nema signala, zima mu je, gladan je, šta god, il’ mu ne prija vlaga… Koristim, al’ ne-vo-lem!

      1. Koja црна новина (а и новине :)), још средином деведесетих сам укачио да је најопаснија појава на друму баба се левом шаком на увету. Замал’ да ме презгрува на пешачком, при јебитачних 6 км/ч.

        Легао сам на руду кад сам имао кворум, скупила се породица на гомилу, и онда је било педесет договора и промена договора, и да нисмо били на вези на изволте, отишло би нам времена на чекање док стигну ови, док се врате они, а неки планови би начисто пропали. Друга важна ствар, мобилни ме спасава поновног одласка у самоуслугу. Уместо тога, лепо зовем кући да питам шта сам то заборавио да треба да купим, а госпоја ако се сети, сети.

    2. Čegbremalo: Pa ono što mu visi sa zglavka desne šake (ispod kamere koja budi sećanje na ONU epizodu Only Fools and Horses), zar to nije baš diktafon? Uoči, to je mala kaseta, ono frtaljče. Ne razumem se mnogo u te sprave, pa ne znam da li je reporterskog kalibra ili nešto manje/više od toga, ali verujem da to jeste baš diktafon.

      A uz pretpostavku da je to doista snimljeno pre 20 godina (mada, ko će znati – kakvih ludaka okolo ima, ko bi se čudio ako bi se saznalo da je ovo snimljeno jesenas, i pride da sva sokoćala i dalje rade), možemo li da se složimo da tada još nije bilo GPS uređaja za plebs? Valjda su se tek u poslednjih pet godina prošlog veka počeli pojavljivati prvi sistemi za satelitsku navigaciju za plovila (a one greške koje su tih godina namerno dodavali bile su unutar epsilon okoline za brodovlje). A GPS za široke narodne mase?… Ne, nisam to ispratio; ne ložim se na nova sokoćala°, pa to ti je.

      Jedino sokoćalo koje bih baš-baš voleo da imam je wah-wah pedala, ona analogna… A ako bih je već imao, ne bih se ljutio da se ta pedala poveže sa druga dva sokoćala – koja takođe nemam, eh – na jednoj strani Fender Stratocaster, a na drugoj Marshall pojačalo, ono klasično od 100 W, lampaš kome treba pet minuta da uđe u zonu (al’ kad uđe…).

      ________
      ° Ah, da: anegdota iz lokalizacije Windowsa XP… Ili to beše Office 2003? Ne znam i nije bitno, tek znam da beše ona stara ekipa u kojoj se vodio neprekidni rat između inženjera i lingvista (i pritom smo se svi dobro zezali). Došlo na red da popričamo kako bismo preveli reč “gadget”. Koristeći metodu stone face, ja kao iz topa odvalim: “Pa to je bar jasno: sokoćalo”. Posle pet ili šest sekundi, ekipa je prsnula u smeh. Međutim, baš tih 3-4-5-6 sekundi vakuuma, tokom kojih sam uspeo da uhvatim face barem troje prisutnih, gde su se debelo zamislili može li to tako: neprocenjivo!

      1. Пази стварно, диктафон. Справа коју сам увек хтео да имам, и чак успео да држим у руци два-три пута. Сад кад ми је то у телефону, ретко се сетим да га употребим, ваљда ми је незгодно да на јавном месту говорим сам са собом – нит сам луд, нит зидам кућу. Ал’ онда сам се досетио да данас постоји трећи изговор за то: бајаги телефонирам неком, уместо да сокоћало држим испред себе, и нико не примећује да не разговарам него бележим за себе.

  2. Kao što je već primećeno, volim da se bavim kontradiktornostima u ovim prilozima.
    “I tako… Ovo je možda poslednji utovar.”
    a buniš se za ovo “bijelo govno” i putare. Pa, zašto da čiste, kad će smak sveta za koji dan? “Možda”, doduše, ali rizik je prevelik da bi se trošilo dragoceno fosilno gorivo koje će posle smaka biti potrebno za …er…mhmm…ovaj…da…ne, nego skupe prekovremene radne sate i potrošenu so treba platiti u Januaru …uuh… čekaj malo, sad ispada da je ministar u pravu!
    “Zabunite zavesu … spustio se smak, sneg, nešto…”

  3. Господин Верица се обратиола и мени… ево одговора (оно “следећи пут објављујем” не важи, јер је већ објављено овде):

    On 16.12.2012 19:07, Verica Peric wrote:
    > Zdravo,
    >
    > Želio bih Vam se predstaviti; moje ime je Verica Peric,

    Ваше жеље, господине Верице Периц, су пусте.

    >
    > Pošto imam velik broj kvalitetnih sajtova za Igranje i Kockanje,
    > želio bih Vam predložiti besplatnu razmjenu linkova sa ndragan.com ili bilo kojim drugim sajtovima koje posjedujete.

    И шта, ја код мене почну да долазе коцкари, а моји посетиоци крену да се коцкају и после сам им ја крив што сам их навукао? Не пада ми на памет, господине Периц, ми нисмо у истом свемиру.

    >
    > Sigurno će vam biti drago znati da imam mnogo ideja za razmjenu linkova
    > za koje sam siguran da će imati prednosti za obje strane i spretno nam povećati rangove u Google-u.

    Јако ми је мило због вас, господине Верице, лепо је имати тако много идеја, уживајте у њима до миле воље. И задржите их за себе.

    >
    > Molim Vas da mi javite ako ste zainteresirani za više informacija, ili ako želite reći bilo što drugo u vezi toga.
    >
    Поштовани господине Периц, ово што радите се зове спамовање, и јако се надам да верујете у пакао, и да ће се у вашем случају показати да нисте узалуд веровали.

    Немојте ми се више обраћати, следећи пут објављујем.

    Д. Н.

Komentari su onemogućeni.