Vrag će ga znati zašto, ali već danima mi u glavi zvoni jedna pesma koju mnogo volim. A kako drugačije da izbijete pesmu iz glave nego da je zaista čujete ponovo.
Antologijska. A pride i jedno intimno prisećanje…
Album Tangenta (1984) grupe Leb i sol beše aktuelan kad sam bio vojnik. Sećam se da sam ceo album prvi put preslušao na drljavom razglasu kasarne u Doboju; kasetofon koji je radio u razglasnoj stanici je bio razdrndan preko svake mere i nejednako je vukao traku… Zamislite ugođaj.
Prošle su dve godine dok nisam negde naleteo na kasetu po diskontnoj ceni. Vinilno izdanje tog albuma nikad nisam imao, što baš i nema osobito opravdano objašnjenje s obzirom na to da taj album, koliko god bio nevažan, smatram veoma dragim. Moj drugi favorit na albumu je “Samarkand“.