Ово је са претпрошлог фотоапарата – неке Конике/Минолте, коју сам трошио ваљда најкраће, од лета 2004 до лета 2007. Уштедео сам на њој стотинак долара, јер сам је купио на иБеју, ал’ је после испало да је ремонтована, са приличним успехом.
Што ће рећи да је успех био испод 100% – кад призумира, десна страна је била неоштра. Згодна је, ипак, била по томе што је могла да се носи у џепу, није била већа од јаче грудве снега, а да притом има пристојан зум. А опет, била је за километар јача од претходне фоткалице, која је храбро прегрмела период 2000-2004.
Ово је снимљено код оца ми у винограду, августа 2005. Ишао сам до пумпе, педесетак метара даље од кућице, по воду. Како сам потерао пумпу, из цеви испадне жабац, право у канту. Снимио сам га неколико пута (наравно, фоткалица увек при руци).
(жабац у пуној величини је овде)
Потом се жабац попео уз пумпу и ушао поново у њу, ваљда да сачека следећи тобоган. Ајд’ што ми је био симпатичан, него што је ово позирача какву је тешко извући и из словесног створа, свака му част. И још је чекао да ухватим изрез… суви геније. Добро, мокри.
С фотографске стране (није спадо у Тарзане), ово је онако, ни тамо ни овамо. Наравно, пустио сам доста простора на ону страну куд жабац гледа. Наравно, кад има неке геометрије на слици све иде много лакше а и делује некако фотографскије, уметничкије и све скупа јачи је кандидат да прође жирирање и стигне на изложбу. Не знам зашто у те жирије увек трпају ликове којима се више свиђа да фотографија личи на руком рађену слику или цртеж, да буде апстрактнија или, како воле да кажу, сведенија. Ваљда је њима тако лакше, ко би га знао.
Било је лакше и мени. Нема правих линија, дакле нема тамо неких вертикала које би требало усправљати, нема сувишних појединости које би одвлачиле пажњу (мада ја волим да их оставим, јер што да се лажемо, биле су пред објективом). Светло, у ствари, није било лоше – први август, пре подне, лагана наоблака, фино дифузно а обилато. Да сам тада имао Светлокомору, можда бих извукао боје да буду ближе оном како сам их запамтио (дакле, јаркије и чистије). Могао бих то сад да урадим, али не мили ми се да преправљам историју. Фотка је документ не само о оном што се затекло пред сочивима, него и о самој себи, како и чим је урађена.
Фотка, међутим, никад није привукла неку пажњу, бар не тамо на Панорамију где сам је окачио. Под један, Гугао није сматрао да је жабац неки битан део географије, па га није уврстио у мапе. Под два, немам појма зашто је фотка погледана само 47 пута досад.
Свеједно, мени се свиђа, немам појма зашто.