Ancora qui, ancora tu
ora però io so chi sei chi sempre sarai
e quando mi vedrai ricorderai…
Elisa Toffoli je pop pevačica iz Italije, poznata pod prostim imenom Elisa. Navodno, uglavnom snima na engleskom, što ne bih znao reći jer sam s pažnjom čuo samo jednu jedinu pesmu iz njenog opusa – na italijanskom – i ostao ushićen izvedbom. Reč je o prekrasnoj baladi “Ancora qui” (“Opet ovde“) koja je upotrebljena u filmu Django Unchained, najboljem filmskom ostvarenju koje sam gledao u poslednje vreme.… Nastavite sa čitanjem >>
Day: February 17, 2013
Utovar nedeljom, 17. februar
Medvedi, mrmoti i ostali gusani procenjuju da će zima potrajati…
Kako javljaju agencije, medvedi u prihvatilištu za divlje životinje u Banoštoru danas nisu ni izašli iz svojih jazbina, što prema narodnom verovanju znači da će zima još da potraje.
Kako je saopštilo Društvo za zaštitu životinja i životne sredine ARKA, …
E, do moga. Opet ARKA. Ne znam kako se tumači ta skraćenica, i da li je to uopšte skraćenica (verovatno jeste kad se piše velikim slovima), ali ponekad zamišljam da to znači “asocijacija retardiranih kretena u ataku”. Jer uglavnom čujemo za njih kad napadaju neistomišljenike, što nije nužno isto što i “one koji čine zlo životinjama”. Zanimljivo: kad zimi treba nahraniti gladne pse lutalice, njih ni od korova.
Jeste, zlopamtilo sam. Uvek sam zlopamtilo prema licemerima.… Nastavite sa čitanjem >>
Jednom su i potrefili
Znate već za one nekadašnje futurističke poglede na svet, kada je u filmovanom prikazu budućnosti sve bilo novo – osim frizura. 
Svi su nešto nagađali kako bi svet mogao da izgleda i bilo je tu raznih blesavih ideja. Međutim, ovo je bilo blisko onome kako je posle bilo.
Ajde-de, tada nisu imali ideju o multitaskingu na strani korisnika, ali svejedno. Obratite pažnju na poslednju rečenicu izgovorenu u ovom prilogu: u 21. veku, domaćinstvo možda neće biti potpuno bez pomoći računarske komunikacije.
Ovo je bilo snimljeno 1967. godine… Nastavite sa čitanjem >>
Jedna na dan (323): 16. februar 2013.
Opet prehrambena.
Cicika je pekla mekike. Ama, savršene. Jedeš koliko možeš, 
onda još toliko, 
a onda kad više ne možeš, 
još dve-tri, da se osladiš. 
“Zar samo jedna fotka?”, pitali su me kad su videli koliko brzo sam odložio fotoaparat. Cicika se zabrinula da slučajno nešto nije u redu, pa zato neću da slikam više; zna ona kako ja to inače radim.
“Ama, ti si strefila mekike iz cuga. I ja sam fotku.” – objasnio sam.
