Зен, зарез

– Добар дан, гос’н Салашевићу, ево мене опет код вас.

Ни први снег овог пролећа није могао овако да обрадује Мелентија Салашевића, референта за нешто у министарству за дијаспору и губљење времена. Без Зена дан не би био скроз усран.

– Којим добром, Зене де Коче ван дер Берже Бренкелене Брандлихту? Где ме овде нађосте, као да се не виђамо довољно у крају?

– Па, службено. Тојест, ви сте једини представник државе ког познајем, па код кога ћу него код вас. Досад сте ми увек, ајде ако не баш помогли да урадим, а оно бар да разумем.

– А шта то сад не разумете?

– Науку папирологију. Видите, хтео сам да кренем у самосталну делатност. Да зарезујем људима оловке уз ситну накнаду. Не би била нека велика пара, али рачунам да би од тога могло да се живи. Можда бих касније могао и да проширим делатност, да пуним хефталице, мућкам касете с тонером, распетљавам каблове иза стола… Има тих кућних уредских послова за које нису сви стручни, или немају живаца, а опет су некако и сувише одговорни послови да би се препустили неупућенима. Шта мислите колике су књиге остале ненаписане јер се писац иживцирао због тупе оловке, па му се срце три пута ломило док ју је зарезивао? Одустају људи.оловке, које нико живи не зарезује

– Па шта ту није јасно, одете до своје општине, пријавите и…

– Е, зато сам код вас и дошао. Ја њих ништа не разумем.

Не разумем ни ја ништа, помисли Мелентије. Ево добио сам за последње две недеље 1500 прописа које треба да почнем да примењујем. Не, који су почели да се примењују а ја треба да надзирем како то иде. Нисам стигао ни да их прочитам. Питам се како су уопште нашли надахнућа, и времена, да их напишу. А и чему да читам, кад не разумем…

– Шта ту има да се не разуме? Шта су вам рекли?

– Да морам да сачекам да регулишу моју област. Нешто око спречавања монопола.

– Каквог сад монопола, одакле им то?

– Па, претражили су базу, и установили да бих ја био једини професионални зарезивач оловака у целој држави. Што значи да не бих имао конкуренције, и да бих имао монопол на тржишту, што је онда њихов, то јест ваш, државин задатак да се спречи.

На ког ли је идиота налетео, запита се Мелентије. Или се случајно тамо затекао неки енвеoовац па као гледа шта се ту ради, а ови зазиру од њих више него од рођеног шефа. Тада је све могуће, чак и ово.

– А, то је неко решио да се држи и слова и духа закона. За сваку похвалу, добра нам је општина, биће нешто од нас.

– Али какав монопол? Па свако уме да зареже оловку! Мени је сваки писмен грађанин конкуренција!

– То ви мислите, да је то као попити чашу воде, а? Па баш, ево, на примеру те чаше воде можете да видите како се у овој држави одлучно сузбијају монополи.пословична половична чаша воде

– Какав монопол? Одврнем славину, наточим и попијем. Шта ту има?

– Еееее, варате се, Зене де Коче ван дер Берже Бренкелене Брандлихту! То је вода коју плаћате градском водоводу, и ту нисте имали избора до пре неку годину.

– Имао сам, могао сам да одем до јавног бунара иза ћошка и напумпам воде колико сам хтео, и то бесплатно.

– Није него. Те бунаре опет одржава општина, и то сте такође плаћали кроз некакве намете.

– Па шта? Та чаша воде ме није коштала ни целу пару, а укупно одржавање свих бунара у граду није коштало колико једна половна кола.

– Али нисте имали избора, и зато је коштало. Сад имате. У свакој самоуслузи, у свакој трафици, можете да купите бар три врсте воде.

– Која кошта сто пута више него она из славине.

– Варате се, кошта хиљаду пута више, али није у томе ствар, него сте сад слободни од монопола, имате избор! На примеру вашег зарезивања, напросто се не може дозволити да ви, као произвођач производа званог зарезивање, намећете монопол својим корисницима. Ништа вас не спречава да одрапите цену коју хоћете! Зато се мора успоставити мрежа препродаваца вашег производа, који ће један другом бити конкуренција, и онда ће све то бити много јефтиније, смањиће се трошкови и свима ће бити боље тако. А не да ви директно кидишете на своје потрошаче зарезивања.

а кад се посао разради, онда...

– Јефтиније је кад посредници зарачунају своје трошкове и зараду, иако је произвођач један?

– То је тај део који не разумете?

– Управо.

Мелентије Салашевић погледа Зена сажаљиво. Сирома, дошао из те пусте Холандије чак овамо да живи, очекивао би човек да је основе капитализма за трећи основне посисао с мајчиним млеком, а оно види га, нема појма како све то функционише.

– Знате шта, мени је сад време за паузу, ајмо доле до бирцуза на једну с ногу па ћу вам то потанко објаснити.