SP, ili Svet bez trenja

Verovali ili ne, postoji mesto gde imate Šefa ali ste svoj gazda.
Istina, povod za pisanije je dve godine ovog sjajnog mesta, međutim bilo mi je potrebno da uzmaknem par koraka unazad ne bih li i vama i sebi odgovorio na pitanje Otkud ja ovde?    I tako se vratim u 2007. godinu, na Grbin blog koji je, ako se ne varam klica Suštine pasijansa.

Tu sam se samo zahvalio Grbi na lepim rečima povodom prvog rođendana časopisa National Geographic Srbija. Ubrzo nakon toga smo počeli da razmenjujemo mejlove i posle nekog vremena… Šef… Nastavite sa čitanjem >>

Rođendanski bioskop: Sedmorica veličanstvenih

Svi mi vrlo dobro znamo da je ovo američka verzija jedinog onog čuvenog japanskog reditelja…
A vi sad vidite zbog čega sam se baš sad setio ovog filma.

Originalni naziv:
The Magnificent Seven

Godina izdanja:
1960.

Reditelj:
John Sturges

Glavne uloge:
Yul Brynner, Steve McQueen, Charles Bronson, Robert Vaughn i drugi

Trajanje:
128 minuta… Nastavite sa čitanjem >>

Horoskop Diotalevi-SP za proteklu godinu Suštine pasijansa

Ovaj horoskop je trebalo da napiše Glugenije Svemogući, ali desilo se ono što smo se plašili da može da se desi: podigao je nos i uobrazio se otkad je dao intervju. A tumačenje znakova ovog horoskopa je toliko teško da smo možda negde i pogrešili.

Upozoreni ste.
Dobrodošli u novo izdanje horoskopa po metodi Diotalevi-SP! To je jedini horoskop koji može da se piše i retroaktivno, a da pritom ne postoji opasnost od kompromitovanja. Proračun je bio iznimno složen, ali koherentan, pa je makar bilo lako da proverimo tačnost. Ako ste bili pažljiv čitalac između redova, tada ste mogli i sami da dođete do zaključaka o kojima je ovde reč. Ali, znamo mi da ovde ima i lenjih glava, pa smo se za vaš račun pobrinuli da saznate sve što vam je promaklo, a bilo je važno upravo za vas.

Bez brige! Sve je baš onako kako bi trebalo da bude.… Nastavite sa čitanjem >>

Moj prvi intervju

Otkud ja ovde?
Višegodišnje pisanje na Suštini Pasijansa nije u mojoj okolini prošlo nezapaženo. Mama je srećna kada me vidi, kao i tata. Sestra takođe. Tašta brine da ne budem gladan. Gospoja me često gleda nekako sanjivo, posebno rano ujutru. Prestolonaslednik mi ne dozvoljava da priđem računaru, što je očiti znak ljubomore. Ali, posebno me oštro posmatra bradati ćoroskop dok stojim pred ogledalom.

Jeste, poznat sam. VIP, zapravo. Imam blog koji nije moj, korisnički nalog i lozinku, ceo rad. Šta ću ja sad tu, živim sa tim. A vidim, to bradatom sporosedućem smeta. Tom običnom čoveku koji voli da jede burek sa šunkom sam trn u oku. Njemu, koji čita više novina subotom, nije pravo. On, koji voli da ne ustaje iz kreveta prvog januara, gleda me ispod oka.

Ali, ne i danas. Ničim izazvano, dok sam brojao sede i u celini bio zadovoljan dinamikom (procenjujući potpunu predaju za bezbedno nedočekabilnu 2091. godinu) kaže mi bradati sumnjičavac: “Hej, poznata faco! ‘Oš intervju?” “U svako doba”, kažem, svestan težine koju VIP status nosi.… Nastavite sa čitanjem >>

Isplata, vol 2.0

Znao sam da ima neki catch.
Kada sam Grbi najavio da idem 5 dana po Istri mogao sam naslutiti da će odgovor biti u sledećem maniru: ucena Pa dobro, nije bilo toliko neočekivano. Grbin Draguljče se već neko vreme nalazio kod mene A kude se ođe namotava film...u otkomandi, te je zahtev bio potpuno opravdan jer sam nameravao da ga ne odšrafljujem sa aparata (i zaista, moj Terminator je ostao u torbi sve vreme). Zapravo, cela poseta Istri je i isplanirana kao svojevrsni foto-safari. Sve je krenulo kao inicijativa mog druga Peđe: njegov poznanik Ivica iz Rijeke, takođe član fotografske “Grupe 32” ubedio ga je da overi lokalni karneval, a ovaj je odlučio da pozove mene i još jednog ortaka da mu se pridružimo. Rezultat: smrzavao sam se po veljačkoj februarskoj buri koja je maksimalnih 5 stupnjeva stepeni u plusu pretvarala u isto toliko u minusu, obijao noge po kamenjaru, a amortizere auta po zemljanim putevima… no, kao što rekoh u prvoj “Isplati”, srce mi je puno. … Nastavite sa čitanjem >>

Vatra

Treba imat’ dušu!
Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson lagano otvori oči i ugleda ništa. Onda još jednom otvori oči i shvati da je to nemoguće – već su bile otvorene.

“Ništa ne vidim!”, pomisli Jen. “Jebote, pa ja ništa ne vidim!? Oslepeo sam!!”. U Jenu je količina pankie polako rasla.

– Ko je ugasio sveću? – čuo je neki glas.… Nastavite sa čitanjem >>