Čuje se zvono: utrčavam u poslednji krug.
A kako se godina dade u broj više°, ko će znati…
O opasci iz podnaslova ću malo kasnije. Sad je važnije da najavim nešto drugo.
Kada sam pripremao drugi ciklus “jedna na dan“, koji sam pokrenuo 1. aprila 2012. onim autoportretom, krenuo sam sa dve kapitalne novosti. Prva je bila očigledna i materijalne je prirode: tokom jednonedeljne pauze između dva ciklusa kupio sam svoj prvi DSLR fotoaparat, i stupivši na novi stepenik tehničkih mogućnosti, resetovao sam svoje prethodne eksperimente kako bih krenuo u nove. A druga i izvesno važnija promena beše da “jedna na dan” ne znači “jedno fotografisanje na dan”, nego “jedna fotografija na dan”. Ili, ako ćemo pravo: “jedna pouka o fotografiji na dan”. Promena je dvojake prirode. Banalni momenat je taj da ima dana kad ne mogu da postignem uslove da fotografišem nešto vredno pomena; sve tako izvedene fotke u prethodnom ciklusu su bile čisto smeće, osim u pad incidentnih slučajeva. A drugo: pouka je uvek važnija od materijalnog dodatka lageru fotografija. U suštini, ta promena je ugradila spokoj u moj projekat. Fotografija od prethodnog datuma nije bilo mnogo (ne znam tačno, ali recimo 10-15%) i one su služile kao džokeri.
To što ovo pričam, opet, ima dva razloga. Prvi je taj da ovde objavljujem fotku staru pet dana (doduše, spremljenu za ovakav “zicer”). A drugi je taj da ću tokom marta verovatno prolaziti kroz arhivu od (ovog časa) 12.500 ekspozicija i izvlačiti neke primere, jer želim da rekapituliram svoju prvu godinu sa novom klasom opreme pre nego što osmislim kako će izgledati treći ciklus… Da, rešio sam da nastavim.
Ova fotka je nastala kao HDR zapis lova na oblake početkom nedelje; iz sesije sa tog mesta sam već predstavio jednu fotografiju pre koji dan. Ona fotka beše reminiscencija; ova je ekstravagantni i uspešni pokušaj da sačuvam dramatični moment na nebu. U tome sam, očigledno, uspeo.
Presuda: mišn akomplišd. 
Nije bilo teško. Jedino važno u trenucima obrade ovakve fotke jeste da se čovek obuzda kako zna i ume. Meni je to uspelo nekako, možda sam imao sreće, i toliko sam bio zadovoljan da nisam našao za shodno da prikrivam tragove agresivnog HDR spajanja. Uostalom, zašto bih to radio.
Ovog vikenda moram naći vremena da osmislim opšti plan trećeg ciklusa “jedna na dan”. Nego, bio bi red da pitam i vas. Šta mislite?
________
° Boktemazo! Pa šta ćemo sad! Tek sad sam primetio devijaciju! Elem, ovaj ciklus je krenuo 1. aprila, što znači da je posle ove fotke ostalo još tačno trideset dana da bi ciklus bio završen. A koliko me aritmetika služi, 336 + 30 = 366. A koliko me služi znanje o kalendaru, period od 1. aprila 2012. do 31. marta 2013. ima 365 dana. Gde se udenuo taj dan viška? U jednom danu nije bilo dve fotke dana (zapravo – bilo je, ali nisu numerisane kao dve), što znači da sam negde napravio štuc u brojanju. Znate li gde? Ja ne znam. Ako se nađe neko vešt da otkrije, plaćam mu piće. Možemo da pokušamo sa tabelom brojeva uz datume na dan prvi u mesecu, pa da utvrdimo mesec… Pa onda kroz mesec metodom polovine… Ima li dobrovoljaca?
° Evo dobrovoljca sa predlogom rešenja: proglasiš godinu za prestupnu i voila.
Na koncu, ta godina je počela 1.aprila!
Od viška ne boli glava!
PS: 216.
216! Boktemazo! Kad pre! Dakle, 1. novembra imamo 215, a 2. novembra je objavljen 217. Eh, taj ludi novembar!
Zapravo, sad kad vidim šta beše fotka 217, jasno mi je: bilo je pola četr ujutru, bio sam u grču posle prilično stresnog posleponoćnog putovanja koje je trajalo tri sata umesto dva, ali još uvek ushićen posle ONE žive izvedbe “Echoes”… Pa sam kanda malo požurio u brojanju.
Gosn PoZZ, osvojili ste nagradu! Izvol’te na arhivsku!
Sve za dobru arhivu – i glavnog arhivatora!
Poruka glavnom arhivatoru: “i tata bi sine”, ali skrećemo sa teme fabule. Predlog naziva trećeg ciklusa: Dve na dan.
A, ne. Nećemo ići na kilo. Naprotiv: mislim da ću sa fotke dana preći na sesiju nedelje, koju ću objavljivati subotom popodne. A svake večeri ću sa vama deliti poneku fotku koju ću da savatam negde na mreži.
A možda smislim i nešto sasvim treće. U međuvremenu imam veću brigu da prebrinem, a to je izbor novog provajdera za Suštinu pasijansa. Ovaj sadašnji, kao što i sami znate, ne zadovoljava.