Kako se kockice samo sklope…
Da li je reč o stereotipu ili nečemu drugom, ali većina efektnih fotki iz radionica koje sam video su monohromatske, da baš ne kažem crno-bele fotografije. Palo mi je na pamet da potražim neku kovačku radnju i tamo odradim jednu foto-sesiju, ali nema više mog komšije Trajana, čoveka koji je čekićem od četiri kile mlatio takvom lakoćom da se i danas naježim kad se setim. Uglavnom, dok se ne desi takva neka prilika, zadovoljiću se slikom iz ćošeta, načinjenom tokom onog eksperimenta od dan ranije.
Ima neki đavo sa prebacivanjem u monohromatski ton… Kao što znate, ja često očijukam sa tim kombinacijama, vijajući atmosferu na razne načine, i moram priznati da je to tema koju nisam istražio dovoljno. Fascinacija je OK na kratke staze, ali ja već odavno imam ovaj afinitet, a nisam čak našao za shodno da preberem dva ili tri tehnička stila koje bih dalje gurao dok ne nađem “ono svoje”. Svejedno, biće i to jednom. Dakle, isprobao sam ovu scenu u tri različita stila obrade – ona dva nisu ovom ni prineti. Mislim da ću se vratiti u tu garažu i izvesti celu jednu seriju monohromatskih zapisa. Nema mi druge.
Presuda: mišn akomplišd. 
Našao sam atmosferu koju sam tražio. Malo sam se dvoumio da li da ostavim taj kosi ugao (namerno sam slikao tako, zbog kolaža), jer ne bih to radi oda sam ovu fotku slikao baš sa namerom da dođem do ove scene – ovo ispade uzgredna korist…
Idemo dalje. Sledeći put ću slikati sa stativa.