Poznajete li Mostar sevdah reunion? Kratko rečeno, oni su najbolje što je čudni i definiciji neskloni žanr etno-fusion izrodio na tlu Bosne i Hercegovine u poslednjih nekoliko decenija. Upravo to je onaj bend koji je napravio onaj album sa Šabanom Bajramovićem i onaj album sa Ljiljanom Petrović. Majstori prve vrste. Poslušaj ovo.
Nemam komentar. Priča je izlišna. I zbog toga izvinite što sma vas navukao da kliknete na link “Nastavite sa čitanjem“. I ćutanje je izjava, uostalom. Razmišljajte umesto da čitate. Osim toga:
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
… plus Damir Imamović trio (da, Zaimov unuk) i Amiru Medunjanin. Naravno, ko voli ovakav fjužn.
Pomislio sam na Damira Imamovića, da znaš. No, budimo iskreni: Damirova muzika nije fusion. To je, prosto, stepen evolucije sevdalinke — najbolje moguće evolucije, ako mogu da dodam.
A na Amiru sam zaboravio, priznajem. Da, tu već možemo govoriti o uporedivom pristupu.
I ako bismo premotali šta se to dešavalo na prostoru Balkana tokom poslednjih dvadeset i nešto godina — ili barem od onog dekomponovanog fusiona koji nam je Štulić priredio u “Sevdahu za Paulu Horvat” — ne znam da li bismo mogli da ukažemo na bilo šta što je iole toliko zanimljivo.