Nikad bolji razlog za kratak utovar!
Stvar je prosta da ne može prostija biti. Imao sam dosta posla (što za nas slobodne strelce i nije tako loša stvar), a pride sam se klonio svih dnevno orijentisanih medija nakon što sam doživeo skatološko iskustvo na televiziji prošle nedelje popodne. I kako sam to učinio, ispade premalo izvora za tekuće glugen-orijentisane sadržaje. Kao posledica, ispade šta ispade – ili bolje reći, ne ispade.
Ček’ malo: skatološko iskustvo?
Ne, nemojte da gledate u rečnike. To je, prosto, mudroserni termin za “sranje” u svim kontekstima doslovnog i figurativnog značenja. Možda biste mogli da mi pomognete, ako gledate televiziju redovno, i da mi objasnite otkud ova praksa. Evo o čemu je reč.
Počelo je sasvim nedužno: u nedelju posle ručka, proveo sam deset minuta ispred televizora, listajući domaće programe. U tih deset minuta, čuo sam sledeće na tri kanala koji imaju tzv. nacionalnu frekvenciju:
- Fucking shit! (TV Prva, deo dijaloga u nekoj seriji)
- Pojedi mi govno! (B92, reklama koja sadrži tzv. najinteresantnije delove “Velikog brata” – uzgredna napomena glasi da sam tu proveo deset sekundi, što je bilo dovoljno da zabeležim tu izjavu.)
- Jedi, bre, govna! (RTS 1, nekakva domaća TV serija, nisam ukapirao kakva)
Je li to tako samo nedeljom popodne, dok su mnoge porodice okupljene oko televizora posle nedeljnog ručka, ili je to tako stalno? Zar nije postojala neka komisija koja prati rad TV stanica sa nacionalnom frekvencijom i daje preporuke o ponašanju?
Sa svetle strane gledano, kao što već pomenuh, taj mali eksperiment je pripomogao da se opet neko vreme pažljivo klonim televizije. Ako će utovar nedeljom da strada zbog toga (mada nisam pratio ni portale vesti, a novine ne prevrćem odavno), neka bude.
Ali, pride bih hteo da znam zašto niko ne reguliše program koji mogu da vide i čuju i mala deca. Toliki nivo programirane nebrige više ne može da se podvede pod slučajnost. Počinjem da verujem u neke teorije zavere upravo zato što to više nisu teorije.
Ovo ste već čuli, ali nema veze.
Dolazi Kinez s posla u neki večernji sat, umoran i gladan. Otvori frižider, a frižider prazan. Na to će Kinez, rezignirano:
– Јао! Ни куцета ни мацета!
Ako niste čuli: brojni mrzitelji lika i dela Margaret Thatcher su odlučili da proslave njenu smrt tako što će propagirati masovnu kupovinu singla “Ding-dong! The Witch Is Dead!“. I lge vraga, stigli su na drugo mesto top-liste na Ostrvu. E sad, fora je u tome što na nekom od kanala BBC radija postoji emisija koja ponedeljkom objavljuje i – emituje rezultate od prošle nedelje. Muka živa: morali su da puste i tu pesmu, unapred svesni da će indukovati medijski skandal. Ali, ovisnost o tradicija je velika u Engleza… Problem su rešili emitovanjem samo sedam sekundi pesmičuljka iz filma “Čarobnjak iz Oza“.
Demokratija: to je kad dve budale imaju više prava od jednog pametnog.
Rođendani su dobri po vaše zdravlje.
Elem, istraživanja pokazuju da što više rođendana ste proslavili, to ste duže živeli.
Svi su već videli, pa ako vi niste, a pogledajte sad. Ako ste videli, nije zgoreg da se podsetite.
Pazi sad: podignite ovu sliku na što viši položaj na ekranu, priđite na dva-tri pedlja od ekrana i gledajte u treperavu zelenu tačku bez treptanja. Žute tačke će posle nekog vremena nestati. Kad trepnete, vratiće se.
A šta reći…
Imam jedan zadačić za vas. Prelistajte malo arhivu Suštine pasijansa. Može vam pomoći ako u donjoj desnoj koloni sa slučajno odabranim prilozima kliknete na Refresh ispod liste. Pa kad pronađete nešto što ste nekad rado čitali, a sad takvih priloga nema više, prijavite u komentaru… Reč je o malom opitu: ne ljutite se što vas zlorabim, nemam koga drugog da zamolim.
Uostalom, dokumentarac o Jerofejevu ste već pogledali. Do muzike za popodne ima još vremena. Šta ćete pametnije raditi oko ručka? Naspite neko pićence i pronađite neki favorit u prošlosti ovog mesta. Možda vam se posreći da takve priloge opet vidite. 
Prijatan ručak vam želim.
Морам да признам да сам се временом помало навукао на чизбургер тачка ком и разноразне збирке смешних кућних видоја, и повремено се питам зашто и откуд ми то. Фотка са секиром на грабуљама ме је расанила – схватио сам да не уживам у томе што будале страдају од сопствене глупости, него што будале страдају од лењости главе, и што им је однос времена проведеног у учењу спрам оног у џабалебарењу обрнут од потребног.
Та сикира… то напросто неће радити. Фотка је очигледна намештаљка. Да би неког звекнула до патосирања (а камо ли до акутне шизофреније), треба да има довољну почетну брзину. Овако усправљена могла би да изазове у вр главе (и буквално) озбиљнију посекотину, јер не може да постигне ту брзину. Из положаја нормалног за све ујдурме са грабуљама не би могла ни да се дигне, срачунати масе, дужине полуга итд па видети.
И сви остали што помоћу скејтбордова измишљају нове кајганске методе контрацепције, каче се о гране па се чуде што се ове ломе, залећу се у колицима из самоуслуге низ падине, испеку се живи на кућним ватрометима – то им је уместо кечева из физике које, канда, није имао ко да им да. Ваљда није било политички коректно. Коректура се опет ради белим – уместо белила за мастило, дајте гипс и завоје.
U vezi onih tačkica, mogu da izjavim sledeće: Izgubila se samo leva, a sa desne strane mi se pojavio Darth Veder i tako me gleda i gleda šta ima za ručak! Čim sam prešao na sledeći prilog, dobio sam jedan rezviz u glavu i odmah sam se vratio na ispravan pravac pravoliniskogh kretanja.