Crn(c)i roditelji

Žalio mi se svojevremeno zet – inače čovek na mestu, što će se i videti iz nastavka ove rečenice – kako ga muče teške dileme oko načina vaspitavanja sina.
MimikrijaUkratko rečeno, muka je sledeća: njegov Stefan, vrsnik mog Ognjena, odrasta u okruženju koje nije niti moralno niti etički niti logički upodobljeno sa odgovarajućim viđenjima mog zeta. Šta činiti? Da li dete vaspitavati u skladu sa svojim uverenjima, dakle dokazanim silogističkim kompletom istine i pravde (za sedam država prodanim i predanim NSFM Kerberima na čuvanje od istorije), ili se prepustiti mimikriji i, deteta radi, upisati ga na veronauk.

Kao i sve roditelje naše civilizacije, i mog zeta i mene gazi vreme. No, ovde i sada vreme Phantom of the Operagazi na drugi način; još uvek ne toliko lingvističkim novinama, nekom novom užasno bučnom i naravno odvratnom muzikom, ili frapantnim tehnološkim dostignućima koja čine da udaramo glavom u nevidljive zidove. Ne, mi četrdesetogodišnji matorci moramo da sebi priznamo stvarno postojanje jedne paradoksalne situacije: naša deca odrastaju u svetu narastajućih nepostojećih pretnji. Naš roditeljski zadatak, stoga, zvuči nemogućije od ostalih: Kako naučiti decu da primete nepostojeće opasnosti, kako se odbrane od nepostojećeg neprijatelja?… Nastavite sa čitanjem >>

Ribolovac

Kada sam sebi napravio zabavu, da pokušam da je napravim i vama. Još kada bih znao da je ovako sročim i odsviram, gde bi mi bio kraj…

Nemojte da vas pesma zavede, kao što je zavela mene. Zato joj se stalno vraćam.Valjda se prepoznajem u njoj. I da se razumemo: ovo nije pesma o ženama kao što može da sugeriše njen naziv, nije čak ni veselica po svojoj tematici iako muzika sugeriše tako. Ovo je pesma o odmetniku koga je siromašni ribar napojio i nahranio ga, a potom, zavarao progonitelje i mudro se smejulji sam za sebe.… Nastavite sa čitanjem >>