U poslednji čas!
Iz razloga koji ne umem da rastumačim ni samom sebi, a kamoli vama, tokom dana sam razvio ideju da bi trebalo da napravim fotku u kojoj dominira nekakva tekstura. Nisam znao šta bi to bilo: možda neki zid ili oronula fasada, možda neka zvrčka u lomu betona na trotoaru ili kakvo razbijeno staklo… Ali ništa nije upadalo u kadar, čak ni tokom šetnje gradom u kasno popodne. Već sam digao ruke… A onda sam došao kući i ugledao u jednom prikrajku stalak za sušenje veša – pun krpa za sudove. Ha! To je to, pomislio sam. I bi to.
Ne, nema milion krpa 
nego sam pribegao klasičnom manevru: tokom ekspozicije od dve i po sekunde (iz ruke!) zumirao sam u par preskoka, te sam tako dobio iluziju slojeva na slici. Pride nešto malo zezanja sa bojama i senkama, čisto da istaknem strukturu i teksturu. I eto rezultata kad sam već mislio da je stvar propala.
Presuda: mišn akomplišd. 
Ima vas koji ćete čupati kose i kritikovati me zbog banalne teme, biće kritika na račun svetla, boje, kompozicije ili tehnike izrade, što sve nema veze ni sa čim, a pogotovo a idejom o slikanju umesto fotografisanju. Cilj je pak postignut.