Pa nije nam trebalo ni godinu dana da izađemo na teren…
Sve u svemu, brat Gremo i ja se već godinu dana kanimo da posetimo Araču, jedno od kultnih mesta u Banatu, raj za fotografisanje u zlatni sat. Te nema vremena, te ne mogu da stignem, te maca je pikila, te kuca je gladna, te nije lepo vreme, te samo tetki u Lukićevu da odnesem lek…
E, pa zlatni sat se zadesio, a mi u zlatnom satu na Arači, jula 17. dne, leta gospodnjeg 2013, pa opal’. Šta smo tamo snimili, možda ćete i videti ovijeh dana, a sada delim sa vama jedan portret brata Greme u akciji.
Strogo uzev, fotografija ima feler po pitanju negativnog prostora, jer kad neko okrene leđa sredini, a sam je dalje od sredine, to se smatra faulom. Međutim, meni to ne smeta: balans svetla na fotki postoji i u relaciji je sa figurom, prostor je svakako popunjen sporednim elementima i nema potrebe za nekim kompenzacijama, a raspored boje dozvoljava da se silueta održi unutar kompozicije. Jednom rečju…
Presuda: mišn akomplišd. 
Nije teško izvesti siluetu spram jake dinamike boja, pa sam se koncentrisao na teksturu neba. Pogrešio sam što nisam više eksperimentisao sa uglovima scene (tada bih, izvesno, rešio i neke druge problemčiće), ali ovo funkcioniše bez obzira na neke problemčiće…
Komentari su onemogućeni.