Jesam li vam već rekao da volim opičene bendove? Doduše, opičenost ne nosi nužno i kvalitet, pa su se moje uši naslušale svega i svačega. Ali oni koji prođu sito ostaju u mome srcu zauvek. E, ovaj bend je jedan od tih opičenijih, a izuzetnih.
Igra na oštrici žileta i doslednost u poštovanju pokretačke ideje po svaku cenu, makar ih progutao mrak večnosti i zaborav, zaslužuju moje poštovanje. A i vaše.
Kako biste opisali ovu muziku? Teško ju je svrstati u bilo koju kategoriju. Čega sve tu nema: kleizmera, roka, elektronike, folk muzike sa ovih naših podneblja, world musica… Mogu da zamislim na kakvim su mukama muzički novinari sa zapada u svojim pokušajima da definišu šta svira ovaj bend. Ja bih rekao da je svako od članova, koji dolaze sa raznih strana sveta, doneo nešto od muzičke tradicije podneblja sa koga potiče, lepo su to zajednički smućkali i dobili su originalni, unikatni zvuk koji je teško porediti sa bilo čime u modernoj muzici.
Oi Va Voi su nastali u Londonu, postoje već petnaestak godina i, zbog brojnih personalnih promena, snimili su samo četiri albuma. Njihova imena nikome ništa ne znače, sem imena bivše pevačice KT Tunstall, koja i sada redovno nastupa sa njima na koncertima, koja je osvojila BRIT Award i dobacila do nominacije za Grammy.
Oi Va Voi i dalje teraju putem kojim su krenuli, po svaku cenu. Čekaju na svoj trenutak znajući da vrede. Otuda ova pesma može da bude i ovakva, baš ih briga.
Čekam i ja na novi album, a šta će se na kraju desiti, videćemo.