Mnogi me optužuju da sam jugonostalgičar. Ja im odgovaram da sam živeo u tri države, sada živim u četvrtoj, a da dupetom nisam mrdnuo iz rodnog grada. Valjda je ova poslednja, a kada odem na susret sa Tvorcem, biće mi svejedno. 
Srećom, na brdovitom Balkanu, ma koliko neki uporno bežali od njega, uvek su rasle neke čudne biljke.
Plava trava zaborava je jedan od vrlo uspešnih ekscesa na tlu bivše nam države. Nastali na nagovor legendarnog publiciste i rok kritičara Dražena Vrdoljaka okupili su se sve odreda vrsni muzičari predvođeni gitaristima Eduardom Matešićem i Brankom Bogunovićem Pifom. Repertoar je bio pomalo neuobičajen: prvenstveno obrade klasičnih kantri hitova, uz nešto autorskih i popularnih domaćih pesama. Vrhunsko sviračko umeće omogućilo im je da prokrstare Evropu uzduž i popreko, kao i saradnju sa mnogim vrsnim muzičarima. Kao i u ovom nastupu. Zgodna plavuša je Ivana Vrdoljak – Vanna, jedna od najboljih hrvatskih pevačica.
Pesmu “Always in My Mind” prvi put je otpevala legendarna američka pevačica Brenda Lee, ali ispostavilo se da je to ćorak. Kralj Elvis Presley pesmi je dodao melodramatičnost i teatralnost. A pravo tumačenje joj je podario Willie Nelson na istoimenom albumu (1982) i to je postala definitivna verzija.
Kao kuriozitet, pamtim i disko verziju Pet Shop Boysa. 
A NAŠA verzija? Valjda imate oči i uši, udrite bookmark i vozite je što češče. 