Oproštajna

Sve je započelo vrlo bezazleno i naivno. Bilo je vlažno i lepljivo leto, baš kao i ovo današnje, Buca i ja smo stajali na korzou i merkali ribe sa distance. A onda je naišla plavuša od koje zastaje dah. Duga kosa dosezala je do onog dela njezinog tela koje je pozivalo na rock & roll. Moj porodični ponos počeo je da diže glavu, a Buca je tiho procedio kroz zube: Uh, jebote…

– Šta, jebote, ko je ona?
– Ma, pusti je, ne dozvoljava nikome da joj se približi. Neosvojiva, kao dobro utvrđeno uporište!
– Ne zaboravi da je skoro svaka tvrđava pala ako su osvajači bili mudri i uporni…
– Da se kladimo?
– Da se kladimo!

Bio sam brz! Za dva dana znao sam kako se zove i u koju školu ide, za tri sam došao do zajedničke prijateljice, četvrtog smo pili piće i smejali se…… Nastavite sa čitanjem >>

Jedna na dan (3-32): 1. avgust 2013.

Monotonija.
Protivu svake pameti, logike i čiste svesti, ovo leto sam pretvorio u radno. A zašto tako? Duga je to priča, uglavnom banalna i sa trivijalnim zaključcima. Ne krećem se ni blizu toliko koliko bi trebalo. Kretnje i ideje sam učaurio u ovo malo kvadrata stančića u kome živim sa porodicom. Nalazim da je i tu moguće preslikavati mentalne projekcije na senzor fotoaparata. Malo svetla, malo boje, senka tu i edit tamo.

Ne, ne i ne – povikaće neki dobri ljudi, ali biće kasno. Za mene nema leka.

Jedna na dan, 1. avgust 2013: Monotonija

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>