Oko sledeće fotografije obigravam već pet dana, što u radnoj verziji, što u gotovom stanju. I ne mogu da se odlepim od nje i mislim na nju dok radim nešto drugo. To valjda govori nešto…
Dok sam prebirao po lageru, setio sam se one preporuke o glupavim muzičkim frazama koje okupiraju um: lek je da zaista čuješ tu frazu ponovo i tako ćeš je izbiti iz glave. I eto, tako je došlo do toga da ovo bude fotka dana. I to je cela priča o razlogu za izbor.
A što se tiče same fotografije: sve na njoj je namerno: izvedeni žuti filter preko HDR obrade kako bih načinio vazduh opipljivim. Namerno ubacivanje sunca u kadar, do granica pregorevanja zone. Prenaglašeno uoštravanje linija i detalja kako bih doveo fotografiju na granicu da liči na realistični crtež. I konačno, prosta geometrija koja hipnotiše: ovo je već školski metod.
– * –
Ovog leta sam naučio kako se naglašava težina vazduha. Nije malo.