Retko se desi, ali se baš nekako navalilo, da usred gužve dam sebi slobodno veče (i noć… i posle jutro… eh). Sedeo sam u lokalnoj krčmi sa školskim drugom, pa smo preko par krigli crnog razmotrili društveno-političku situaciju. On misli da je i to rock’n’roll, ali nema veze, to nije tema ove priče.
Elem, došlo mi da najzad fotografišem taj kontrabas koji čuči u jednoj niši u zidu.
Radio sam Draguljčetom da bih mogao da uhvatim to malo svetla, a 50 mm na polovče-senzoru° je 80 mm, pa je teško pronaći ugao za dobar kadar. Sad ovde ide deo gde obično pominjem pokretni displej na svom 60D, ali to neću da radim da ne bih nervirao Valexa; uglavnom, fokusirao sam na jedan prema otpriike (i potrefio bilje nego što sam mislio da ću uspeti), pa sam oslonio ruke o susednu stolicu dok sam držao aparat u isprućenim rukama – i to je bilo ono što sam odmah video kao kadar za ovu rubriku.
Vreme je da se pustim s lanca: kroz koji dan, na red dolaze ruska stakla na japanskoj mašineriji. Biće to uzbudljivo eksperimentisanje.
________
° Što onomad reče moj stari drugar Dejan Balinda: ako se format koji odgovara filmu od 35 mm naziva “lajka”, onda APS-C možemo da nazovemo “čajka”. 