Pre nego što Duga Cev zauzme mesto koje joj sleduje, da se najpre slika ispred mlađeg člana šire familije.
Priča je prosta i predstavlja uvod u novo poglavlje mog fotografskog istraživanja. Posle godinu i po dana, prostim manevrom nabavke adaptera za navrtanje ruskih objektiva na japansku mašineriju, po ceni od ture pića za manje društvo u kafani, rešio sam pitanje igračke koju bih svakako angažovao samo povremeno. Objektiv Jupiter-21A (200 mm, f/4) je zanimljivo parče hardvera. Taj i još jedan objektiv od 130 mm (koji nije više u mom posedu) moj kum Željko i ja smo kupili od Poljaka na pijaci za 40 DEM, da dopunimo ergelu koja se sastojala od jednog Zenita 12 XP, sjajnog footaparata koji nikad nije izdao. No, filmom se više ne bavimo, Željko se ne bavi fotografijom uopšte, a ja baš nisam rad da u ovom času, zbog prostog igranja i bez namere da zarađujem neke pare foto-opremom, trošim neprijatno velike pare na staklo uskog korisnog dejstva.
Odričući se automatike u određivanju svetla i fokusa, došao sam do željene igračke. Dakako, valjaće da naučim kako da koristim Dugu Cev na svom Canonu, ali to je već pitanje iskušenja, igre strpljenja i iskustva koje treba da steknem. A ko zna, možda će ovaj manevar ubrzati i nabavku monopoda… 
Eto meni zabave!…