Došlo doba za konačni test. Da vidimo gde smo, kakvi smo i šta se tu uopšte dešava.
Znate već: Duga Cev je moja omiljena igračka već nekoliko dana. No, tu sam primetio neke teškoće, ustanovio nešto što bi moglo da bude pravilo, ali to je bilo potrebno proveriti u praksi. Što ono kažu – da izađemo na crtu. Već sam znao koji objekat je pravi za test kapaciteta oštrine. Popodne u poslednjem satu svetla je bilo potaman i baš mi je došlo zgodno da napravim pauzu. A test je pokazao sledeće:
I eto, šta da vam velim: izgleda da sam naučio kako se Duga Cev ponaša, šta može, šta ne može i kako se njome ovladava. Mogu da kažem da je teže nego što sam očekivao, verovatno neće biti dobrog posla kada dođe do potrebe da radim brzo (npr. na utakmicama OKI “Feniksa” – pokušaću, ali neće biti lako). Ali, zaključak glasi da uz samo malo pažnje (i odricanje od automatike, što je minorni zahtev), Duga Cev može da posluži čak i ozbiljnoj potrebi. A to, da se razumemo, nije mala stvar.
No, dobro. Biće još zadataka za taj objektiv i ja ću ih svakako iskušati kad za to dođe vreme. U međuvremenu, mogu da proglasim da je cela zamisao uspela. A škart, pa dobro, biće ga. Ali nije to baš tako strašno spram strašnosti cene neke bele duge cevi sa elektronikom, servo-motorom i optičkom stabilizacijom. 