Danas mi ništa nije potaman. Naiđe dan kada ništa ne ide kako treba, ma koliko se trudio. I, tako, misli se roje. A čim se roje, a ja ne mogu da nađem čarobno dugmence da ih isključim, znam da ništa dobro neće da ispadne. Odvedu me pravo tamo gde ne bi trebalo da budem. Gde boli…
Život je ponekad brutalan, ali naučiš. Itekako naučiš!
Nije lako biti miran čovek i živeti u senci. Mnogi tvrde da je to nečija sudbina. Ja mislim da je to svestan izbor. Znaš gde si, u kojim koordinatama se krećeš i šta možeš. Uživaš u onome što radiš i baš te briga šta drugi ljudi misle o tebi. Sloboda, koju mnogi ne shvataju.
Što reče Konfučije: Mudar čovek razume pravičnost, a mali čovek razume dobit. Bojim se samo da su se mali ljudi nakotili više nego što treba.
Svi znate onu “A Whiter Shade of Pale“? Dozlogrdila i Bogu i narodu, slušam je skoro pola veka na žurkama, rođendanima, slavama… pa čak i svadbama. A nikada se niste zapitali ko svira onu glavnu temu na orguljama?
Čovek iz senke zove se Metthew Fischer i odabrao je takav život. Član originalne postave Procol Haruma, producent mnogim značajnim muzičarima, pisac filmske muzike, autor nekoliko solo albuma… Poprilično interesantan život… A sada radi kao kompjuterski programer.
Još od objavljivanja “A Whiter Shade of Pale“, daleke 1967. godine, traje koškanje između Fischera sa jedne strane, i Brookera i Reida sa druge strane, oko tantijema za autorstvo ove pesme. To je i kamen spoticanja zbog čega je Fischer u više navrata napuštao grupu. Sud je 2009. godine doneo odluku u Fischerovu korist i naložio da mu se isplati 40% zaostalih naknada od 1967. pa sve do 2005. godine.
Sada može da programira šta hoće, kad hoće i koliko hoće. 
Šta ono reče Konfučije?