Једна од пре: банатска литица

-То је на оној низбрдици пре кривине.-Којој низбрдици?
– Ма знаш… осети се штогод кад идеш бициклом оданде.
– А, то…

Док сам фоткао Фуџиславом, имао сам обичај да га држим у колима и активирам кад год ми се на семафору укаже нешто времена. Дође згодно, јак зум, изоштрава скоро одмах, дугмиће знам напамет, само нанишаним и шкљоцнем, без много тинцања. Требало би смислити име за тај жанр, нешто као скраћеницу “како сликати успут кад већ не можеш да станеш где хоћеш, а немаш ни кад”. Могло би ту да се наклапа и о уметнику који превазилази ограничења све држећи их се, и о уметничком изразу који налази путиће куд ће да се искаже, и бла бла, а да не заборавим и трућ. Укратко, тешко је фоткати и возити у исто време па још и добро. Јесте, развио сам нешто рефлекса и направио нешто занимљивих снимака, ал’ сам исто тако који пут замало пропустио зелено или кренуо ка јендеку и, најчешће, снимио тону шкарта.

А онда ме нешто кренула карта… добио сам возача. Натакао дугу цев и од куће до баште распалио серију, отприлике по сећању, шта сам све оно хтео да снимим. Као и оно са родама, буде гомила неоштрих снимака јер се изоштрава ручно а мрда се. Ова је успела баш онако како сам замишљао.

(велика)

Ово је то спљошћавање перспективе: горња ивица “литице” је скоро 200м од кривине; на снимку изгледа много ближе. Дрворед у позадини је бар километар и кусур далеко. И то са дубинском оштрином (или оштринским плићаком?) – то је педесетак метара од сочива, што би код нормалне цеви спадало у бесконачно, ал’ код дуге цеви је то сувише близу у односу на поље оштрине.

Шта ми смета на овој слици? Па, прво, нема никога, овде је и иначе слаб саобраћај. Друго, тек је јуни па се асфалт још није ваљано загрејао, не титра јара. Треће, могао сам опрати ветробран, било би за нијансу боље, мада не много: сваки снимак кроз стакло носи нешто одсјаја, и нешто поларизације, и нешто рефракције па све изгледа помало удвостручено. Ветробран приде има и онај слој лепила између слојева стакла, што уноси још нешто мало сметње.

Кад све саберем и одузмем… једва чекам да опет имам возача.