Voajerčina, od ulične fele, pa još sa fotoaparatom u ruci…
Imao sam iznenadnu i kratku, ali zanimljivu posetu dragih prijatelja. I tako, napravismo kratku šetnju po kikindskom trgu, nas troje, svako sa svojim fotoaparatom u ruci, i uhvatismo, svako za svoj račun, štogod zanimljivo.
Meni ova vrsta fotografije ide sve bolje. Izgleda da mi pomaže i društvo saboraca: pazi, da sam bio sam, pitam se da li bih se usudio da podignem fotoaparat na gotovs da uhvatim čiču koji je zastao da pogleda šta ima novo na fejsu. 
Ovog puta nije to bila duga cev: slikao sam svakodnevnim staklom (Canon EF-S 15-85 mm) sa udaljenosti manje od pet metara, posle brze odluke da bi kadar mogao da uspe.
Da bi stvar bila luđa: nisam pazio, pa mi ostalo podešavanje za niz od tri ekspozicije. I ispucam tri komada, pa kod kuče posle nisam odoleo: sastavio sam ih u HDR, pa još izveo u monohromatski oblik, u sepija-predložak koji sam razvio da bi meni bilo po volji. Nije ni kolorna verzija loša, ali ona nekako ne sugeriše dovoljno očiglednu vezu između elemenata na slici (bez namere da pravim morbidne naznake!). Ovaj komad ispao redak uspeh.
A starci na trgu su, nakako spontano, postali tema za sebe. Istražiću ja to još malo tokom sledećih pokušaja sa Dugom Cevi na trgu.