Čovek koga znam

Brišemo prašinu, Ćerka i ja. Ona, kao svaka praktična, mlada žena, mora da nešto kaže:

Ćale, dokle će ovi tvoji singlići da ti skupljaju prašinu?
Što, smetaju ti?
Mogli bi da stavimo nešto umesto njih?
Mogli bi, nešto, što će isto tako, sakupljati prašinu! 🙂

DUST NEVER SLEEPS!!! :))

Zato sam i rekao sinu: “U životu, deli sa sestrom sve na pola, al’ ploče i muzika su tvoje! Kod nje, sve će to završiti u kontejneru, da ne pravi lom u kući. Bez obzira kakva je moda, nikada se neće uklopiti u njen ambijent… sem ako ne nađe Zeta koji to voli. A to je, danas, retkost… Imam dovoljno godina da mogu da sumnjam 🙂

A, ako joj kažeš koliko to, otprilike vredi, tek tada ćeš imati problem. Žene su praktčne: Kada im kažeš da od prodaje ploča možeš da kupiš dobru kuću, stan ili kola… Onda jebeš ploče, život, zadovoljstvo, sve ostalo… Sve ono što jesmo i sve što nismo… Sve se svede, na žalost, na… “

E, onda sam rešio da se posvetim singlovima, B-stranama, iz inata… 🙂

Sin mi je rekao:

– Ti si moja Wikipedia! 🙂
Istina piše u zvezdama! 🙂
– Ajd’, zdravo, ja moram u Školu…

Kraj!

Prebiram po mojim singlovima, k’o da milujem decu… Znam kada sam ih kupio, da li su objavljeni na albumima… Neki su bili veliki hitovi, a neki su propali…

Baš kao deca!

Suncokret je bio sjajan bend. Sa previše rezličitih talenata na jednom mestu. Zato je i relativno kratko trajao. Déjà vu.

Muziku za najbolju B-stranu singla u Jugoslaviji, na kojoj obično završavaju restlovi, napisao je Miodrag Bata Sokić, a tekst Bora Đorđević.

Čisto da se ne zaboravi. 🙂