Lilith za ovu svoju fotografiju kaže:
Life fotografija, nastala spontano na ulici u Budimpešti. Dan je bio zimski, hladan… a ovi metalni, ogromni psi delovali su baš preteće u tako sivom danu. Fotografiji sam prilikom obrade dodala zrno (noise), kako bi dobila “prizvuk” analogne fotografije jer mi je to upotpunilo atmosferu na njoj. Ovo je bila jedna od 100 najboljih fotografija koje su bile predstavljenje na godišnjoj izlozbi magazina “Refoto” 2012. godine u galeriji “Artget”, na konkursu “Moje mesto, moji ljudi”.
Sjajan rad! Majstorski!
I ako mogu da dam lično mišljenje, neutemeljeno u merilima, nego prosto iz duše: ovo mi se više dopada od onih teških obrada (mada je i ono tehnika vredna pažnje, kao specifičan izraz).
Imam jednu primedbu o terminologiji. Tiče se nečega što i sam ponekad volim da uradim ne svojim fotkama – da dodam zrno.
Elem, dodavanje zrna je legitimna tehnika koja asocira na rad sa filmom visoke osetljivosti. Zrno je posledica krupne granulacije srebro-nitrata na emulziji, što je bio jedini način da se postigne viša osetljivost. To se ne prevodi kao “noise”, nego doslovno kao “grain”. “Noise” je nešto drugo i prevodi se kao “šum” (ajdeeeee!…). Šum na analognoj fotografiji je nastajao kasnije u procesu, uglavnom na papiru, i ako se dobro sećam, bio je posledica pogrešne temperature hemikalija (sorry ako grešim, moje iskustvo u hemijskoj fotolaboratoriji je davno i mizerno). Šum na senzoru nastaje, gle čuda, zbog promene temperature površine senzora ili zbog rezidualnih struja.
Čemu razlika u terminologiji i potreba da se pazi? Pa, tome što zrno nikad ne smeta, a ponekad je i poželjno; a šum je nepoželjan i uvek smeta.
Било је техника да се дигне осетљивост за 3 или чак 9 дина (тј да се исо помножи са 2 или чак 8), тиме што се развијање негатива продужавало са 8 на 15 или чак 39 минута. Јесте, укрупњавало се и зрно, али је вредело. С друге стране, могла се дићи и температура развијача – као и остала неорганска хемија, брже ради кад је топлије. Али ни то није било без свог врага, довољно топао развијач је могао да намрешка емулзију – можда не сам по себи, него тек при испирању, кад се из неких 25 целзијуса одједном нађе на 15.
Hvala Grba na komentaru. Sto se tice terminologije, da, zrno je dodato, ali se taj efekat u programu u kome sam radila zove Noise. Nije u pitanju Photoshop, nego veoma jednostavan i lak program PhotoScape. Eto objasnjenja, zasto je noise u zagradi 😀 Pozdrav
Draga Lilith,
Hvala ti na reakciji. Ti dobro znaš, kad se sve ogoli, važne su samo dve stvari: da imaš medij kojim saopštavaš svoju ideju, što je od ključne važnosti za artikulaciju, i da se na kraju razumemo, kao što je očigledno slučaj. Terminološke andrmolje su irelevantne: da li se taj ključni efekat zove grain, noise, sandpaper, sauce 😛 sparkling water 😀 ili kako god, zaista je nebitno. Rečju, samo napred – moje džangrizavo izvlačenje maka na konac je tu zbog nekog drugog, ko bi usput mogao da nauči poneku trivijalnu stvar. Iako te ne poznajem lično, ja nekako već sada znam da se ti zbog toga nećeš ljutiti na mene.
Imaš poštovaoca svog rada u meni. Samo napred.