Једна од пре, и једна од летос

Од свих фотографских техника, најбоље нам је ишла општа емпиријска метода сналажења. Грунфу смо дигли споменик, онако успут и неприметно.

Теорија вели да за макро фотографију треба имати макро објектив. Ако нема то, онда мех који би се уметао између тела и објектива, па онда објектив може поприлично да се одмакне, при чему се онда поље оштрине примакне. Ако нема меха, убацују се прстенови – навој на оба краја, па се прстен завије у тело, а објектив у њега.

А кад нема ни тога? Па, оно, објектив је комад метала са стаклима, стакло је мање више симетрично, али не лежи симетрично унутар метала, ближе је телу него предњем крају. Ако би се држао обратно, предњи крај уз тело а стражњи крај напред…

И ето фотке. Улагање у опрему, нула. Коштала је квадрат негатива и један папир, као и свака друга фотка…

У међувремену сам имао и мех, на зајам из клуба, ал онда сам пробавао неке друге ствари. Имали смо тада и добар статив, у који се шрафи мех а не фоткалица, јер избацивање објектива далеко напред разбија равнотежу. Данас имам… прстење.

И то не оригинал Каноново, помери се с места. Кошта као добар објектив ако ћемо да задржимо електричну везу од фоткалице до сочива… у том случају је можда боље уложити у додатна стакла, макро сочива која се шрафе испред објектива. Или у адаптер за навој м42, обичне металне прстенове за м42 (од 6, 12 и 35 мм) и совјетски објектив са тим навојем (свако по 2000 динара), што користим и да качим дугу цев. На Грунфов споменик се уредно полаже цвеће.

Па ме онда засврбела она фотка. Ја бих да то сад урадим поново, као што сам хтео да поново урадим ону месечину па нешто није ишло овом савременом техником.

И ево га.

(велике слике су овде и овде)

И како сам задовољан? Пре свега, импровизована макро фотографија се заснива на општој методи покушаја и попушаја, што је код дигиталне технике много брже. Она је снимљена из једног покушаја, ова из три. Штавише, један је чак испао оштрији од овог, читљива су и слова на објективу, ал’ овај ми се више свиђа, виде се столице под орахом. Требало је изабрати светло где ће око бити у јачој сенци а околина (тј ја, фоткалица и шта ми је иза леђа) на светлу, ал’ ко ће дочекати, морам сад или одмах.

Све скупа, лепо сам задовољан. Ипак данашња техника није за бацање, и некако лакше иде с њом.

 

1 komentar na temu “Једна од пре, и једна од летос”

  1. Jedno drugo vuĆe. Vratio si me u srednjoškolske dane i Eye of the Beholder Metallice…

    Do You See What I See?
    Truth Is an Offense
    You Silence for Your Confidence

Komentari su onemogućeni.