Budem li trčao dovoljno uporno, postići ću.
Ova kolekcija je zanimljiva, jer se delom sastoji od zaboravljenih snimaka koje sam spasao isključivo zahvaljujući činjenici da sam bio lenj da fotografišem tokom dužeg perioda. Bila bi šteta da je propalo.
Jeste, ja to tražim zrno dobrog u nečemu ne baš tako dobrom. Računam da to ponekad nije loše raditi. Popravlja raspoloženje. To jest, meni je popravilo. 
Pa, da zavirimo.
– * –
3-154, 1. decembar 2013.
Pre nepuna dva meseca, otvoren je značajno rekonstruisani pozorišni klub u Kikindi. Zapravo, to više nije pozorišni klub, nego privatni kafić u dvorištu pozorišta, u prostoriji u kojoj sam tavorio noćima pre trideset godina dok je to zaista bio pozorišni klub, a moglo je da se popije samo ono što sam doneseš. Klub “Teatar” je danas füno mesto. Ali nekako ne mogu da verujem lokalima u kojima nema prave rakije, a u dozu vinjaka od 3 cl stavljaju dve kocke leda, bez pitanja. Srećom, imaju tamno pivo koje nije previše kiselo… Ah, da: zaboravio sam da kažem da je bravariju za ovaj luster napravio moj kum Željko.
– * –
3-155, 2. decembar 2013.
Ostao je, ipak, još jedan lokal u gradu u kome mi karta pića odgovara, atmosfera je nalik drumskoj kafani, a muzika prihvatljiva. Tokom jedne nedavne žive svirke u “Maxu”, prvi put sam uočio da imaju i tu idiotsku aplikaciju koja visi sa hrastovinom obložene tavanice i stoji tamo k’o piletu sise. Šta ćeš… Kič je, izgleda, konačno dostigao besmrtnost…
(Lična beleška: Funky Town, vrati se! Sve ti je oprošteno!)
– * –
3-156, 3. decembar 2013.
Jedna starija, još iz faze prvobitnog igranja Dugom Cevi. Ova fotka je bila spremljena da bude fotka dana, ali ju je istisnula neka druga. Sad ispade džoker, što bi rekli. Nije bilo lako održati oštrinu. Baš gledam: bila je to tura od četiri ekspozicije gde sam gađao gromobran na daljoj kuli gradske bolnice, stotinjak metara udaljenosti od moje terase. I tri fotke su škart, jedino je ova bila oštra.
– * –
3-157, 4. decembar 2013.
I ova fotka je trebalo da bude u ciklusu “jedna na dan”. Sećam se da sam je eliminisao zato što mi se boje nisu dopale, a nisam hteo da proteram sliku kroz neke filtere. Bez veze, mogao sam odmah da se setim da monohromatska paleta dobro radi posao zahvaljujući neverovatnoj, gotovo impresionističkoj teksturi oblaka. Ovaj novembarski dan dobro pamtim, jer sam tada prvi put zaista osetio da dolazi zima.
– * –
3-158, 5. decembar 2013.
Ana me je zamolila da joj kupim špil knjiga na engleskom, što sam uspešno izveo preko veb knjižare Book Depository, koja je i jeftinija i agilnija od Amazona. Pored spiska, morao sam da izvedem još nešto: kada sam video da knjižurina sa kompletnim delima Viljema Šekspira u tvrdom kožnom povezu košta samo 20 evra, nisam se dvoumio…
– * –
3-159, 6. decembar 2013.
Prošlog petka smo pohodili tzv. vinsko veče: u organizaciji lokalnog kruga preduzetnika na polju organske poljoprivrede, već je treći put upriličeno okupljanje lokalnih i inih vinara, sve sa degustacijom i posebnim delom u kome profesionalni somelije (molim vas: somelije, a ne somelijer) predstavlja razne interesantne kombinacije hrane i vina. Upriličeno sa svećama, iz tri razloga. Onaj legitimni jeste da se boja vina uvek proverava naspram svetlosti sveće; drugi razlog je “postizanje atmosfere”, a treći je mimikrija, da se ne primete propusti u logistici. Uspelo im je.
– * –
3-160, 7. decembar 2013.
Još jedna od petka uveče; zapravo, to jeste već bila subota, pa se može govoriti o potrefljenom datumu. Apsolutno sam fasciniran kako je malo potrebno da se čovek pretvori u svinju. Ali mene to još više fascinira na makro-planu. Finoća je bila završena kada je somelije završio svoj deo. A onda je krenulo ždranje vina. Fina atmosfera se brzo pretvorila u ordinarnu kafansku zahvaljujući jednom ne baš ispoliranom tamburaškom bendu koji je krenuo da harači od stola da stola. Nisam odoleo, pitao sam ih za dve pesme: nisu ih znali. Uštedeli su mi pare. Što mrzim kad svirci ne znaju da li hoće da budu akademci ili muzikanti.
– * –
I eto! Strepeo sam da neću imati materijala, a bilo je lakše nego što sam mislio! Ovaj rinfuz kontigent me podseća da ne bi bilo šašavo da malo procunjam po svojoj arhivi, uključujući i arhivu iz “bivšeg života” mog bavljenja fotografijom, pre marta 2012. Tamo se nalazi oko osam godina RAW fotografija…
No, idemo radom. Prvo da dostignem ritam “jedne na dan”. Još malo… Još samo malo… 