Napraviću eksperiment. Pokušaću da namerno ovako prikupljam fotografije. Hoću da vidim kako to izgleda kad više ne nadoknađujem, nego redovno, dan za dan, popunjavam štek. Istina, nadoknađujem jedan dan (prvom slikom), dok su sve ostale spremljene redovno. Evo, da ne narušim novouspostavljenu tradiciju, neposredno pre objavljivanja serije, pakujem i kolaž.
Pa, da krenemo polako.
– * –
3-161, 8. decembar 2013.
Pokušavam da istražim kombinaciju svetla i zgusnute perspektive, a kakva bi bolja prigoda mogla da se nađe pred Dugom Cevi nego večernji pogled niz Las Vegas bulevar u Kikindi. Igrao sam se raznim kombinacijama mesta za fokus, čak sam pravio kombinacije scena koje su totalno van fokusa (poslužiće za montaže!), ali se na kraju ispostavilo da oštar prvi plan ipak daje najjači akcenat dubini slike. Sa potragom je završeno: sad eventualno mogu da pravim “umetničke” kombinacije. Poenta je, pak, da je ovakve snimke moguće izvesti iz ruke. Budem li angažovao tronožac, dobiću neke druge kombinacije; već imam ideju šta bih hteo da izvedem.
– * –
3-162, 9. decembar 2013.
I tako, Odgovara Kraljeviću Marko ulete u ponedeljak sa hitnim zahtevom da se uslika fića njegovog klijenta. Šta ću, jadan, uradio sam šta je traženo. I šta da vam pričam: odavno nisam video auto koji, po fabričkoj deklaraciji, nema ugrađene pojaseve… “Ko je dasa u ekstazi, kada preko stotke gazi? Flojd, Flojd, Flojd, Flojd, Flojd…”
– * –
3-163, 10. decembar 2013.
U času slikanja, ova fotka je još uvek morala da bude u konspiraciji, kako primalac ove slike ne bi provalio šta sam mu spremio. Elem, moj blizak prijatelj se nedavno uselio u svoj novi stan, pa sam mu za čast useljenja pripremio svoju sliku kao poklon. Ovo je bio prototip: odavno se kanim da spremim neke fotke za zid, a ovu sam isprobao baš na mestu na kome želim da se nađe i moj primerak. Biće.
– * –
3-164, 11. decembar 2013.
I predadoh ja tako onu sliku prijatelju, sve po redu i kanonu, a on mi pokaza jednu od svojih najdražih igračaka. I ja je uslikah, sve po redu i Canonu… Nije to ništa, ima on i fliper. I to pravi. Jebote, čak i radijatori u njegovoj sobi izgledaju kao test za Mensu.
– * –
3-165, 12. decembar 2013.
Dok sam se kretao ka Beogradu, povodom koji pomenuh maločas, a o kome ćete tek čuti u sledećem nedeljnom utovaru, raspalilo se nebo, nacifrali se cirusi, pukle boje na sve strane. Čegbre malo, kao da nekud žurim, rekoh sebi i stadoh uz bankinu.
– * –
3-166, 13. decembar 2013.
“Šta to radiš? Sačekaj… SAČEKAJ MALO!”, reče Jasna, pa dodade crvene paprike koje je već seckala i šampinjon koji još uvek radi u turšiji, pa još nije za jelo, ali bela boja uvek daje dobru ravnotežu ovakvim scenama. “E, tako je već bolje”, reče moja draga, pa mi gurnu sledovanje salate za ručak pod objektiv, “sad možeš da slikaš”.
– * –
3-167, 14. decembar 2013.
Marko je došao da mi predstavi ozbiljan projekat na koji mu je otišlo subotnje prepodne. “Nemam dovoljno belog plastelina”, reče, “probao sam da omotam drugi plastelin belom bojom, pa mi ne ide”. Uglavnom, na kraju je došao do empirijskog i potpuno pravilnog zaključka da kvantitet ne igra bitnu ulogu u umetničkom stvaranju Sneška Belića. Bio je jako zadovoljan mojom namerom da fotografišemo njegov rad, a kao asistent fotografa se pokazao kao domišljat i vredan.
– * –
Zaključak?
Imam ga, ali mi je teško da ga sročim u tri reči. A za više vremena nemam. Evo, ovako: sustigao sam zaostatke i istog časa mi se vratila želja za fotografisanjem svega. Izgleda da poludim na mahove, pa onda surfujem na talasima tog ludila; dopada mi se taj osećaj. Želim da istražujem više i bolje, da nalazim neka nova rešenja. Valjaće da već jednom kupim taj monopod, pa da se latim nekih tema koje čekaju da namirim taj izgovor.
Da li će sledeća etapa fotografija u projektu “jedna na dan” ići kao sedam pojedinačnih priloga u sitne sate ili će to opet biti nedeljni paket, još uvek nisam odlučio. Šta vi mislite?
Ja mislim da si mazn’o onu salatu…