Lančana reakcija

Naš ovdašnji Šef je vrlo fini čovek. Kada se neko od Sedam samuraja Skoja olenji, on ne viče. Naredi! I pozove se na pravila koja je sam izmislio. A ti se, posle, snalazi… Nyah-Nyah

Doduše, tokom mnogo godina, on i ja smo razvili finije metode komunikacije. On ih raznoliko naziva: zicerima, kornerima, asocijacijama, itd… Glavno je da se dobro razumemo i kada ćutimo. Smile

Tako bi i pre neki dan. Dovoljno je bilo da sam pročitao naslov njegovog priloga pa da mi se upali lampica. Kada Šef nešto piše, istovremeno svima nešto i poručuje. Pa ti čitaj između redova i pogodi šta je hteo da kaže. I don't know smile

Zato je Šef! Hot smile

I, moram da priznam, stalno živim u strahu da će jednoga dana da me proveri tako što će tražiti da mu navedem naslove barem sto knjiga koje sam pročitao. School

Spontano pitanje jednog mlađeg maloletnika (u ratnom vihoru iznenada lišenog starateljske nege) na temu vlasničkog odnosa jednog zanatlije nad svojim predmetom proizvodnje, uz prateći predlog o samostalnom konzumiranju ISTOG (takođe u obliku naizgled spontano postavljenog pitanja), a u cilju skretanja pažnje na sopstvenu neredovnost konzumiranja redovnih obroka, pa čak i njihov povremeno potpuni nedostatak

A sad, da se prisetimo scene iz filma koji odavno niste gledali… Ili jeste? Neki nisu, ima bar 30 godina; neki su ga gledali prošle nedelje u okviru, jebotemiš, održavanja predbožićne atmosfere u narodu. Pa, da pomognemo, valja se.

Imali bi psihoanalitičari šta da kažu o ovome, zar ne?… Nastavite sa čitanjem >>