šta radiš ovog vikenda

krelac, i to lajavimuči me gorušica.

pre neko veče sam gledao nekakvu kontakt-emisiju na televiziji, nekakvi kandidati nekakvih stranaka se utrkuju ko će bolje da ne kaže ništa. prekinuo bih posle minut-dva, ali sam ostao sve vreme na tom kanalu, jer sam pokušavao da utvrdim koliko dugo mogu da pričaju, a da ništa ne kažu. otkrio sam da su razvili neverovatnu sposobnost da to traje beskonačno. ništa-govor je postao glavni jezik politike.

znam da sva ta bagra ima iza sebe cele timove veštaka raznih naravi, vrsta i boja. da ih oni pripremaju za te nastupe, treniraju ih, možda i nekim besnim drogama kljukaju, ko će ga znati. agresivnost u ništa-govoru je najveća moguća. a ovce bleje li, bleje. niko da pita zašto su ovi tražili mandat da urade ono za šta su već imali mandat da urade. svi drugi igrači te prljave igre, umesto da ture ove prve na uvid svima, udružili su se u tom ništa-govoru, pa se tobože raspravljaju, a zapravo samo jedni drugima plasiraju šlagvort.

nije što imam viška vremena, nego ona gorušica: prepoznajem je. jedini način da je se otarasim jeste da se neko vreme bavim glupošću koja me opseda… kao ono kad te u glavi proganja neki apsolutno glup pesmičuljak, pa je jedini način da ga se otarasiš taj da čuješ to, zapravo, još jednom. i tako, doneo sam odluku da na svako pitanje odgovaram kao da sam mandatar za sastav vlade koji trenutno daje intervju za nacionalnu televiziju. pa ko duže izdrži.… Nastavite sa čitanjem >>

Даждевна лаждевна

Ако нисте разумели наслов, одлично, није ни требало. То је препев наслова песме за данас, и има смисла таман колико и оригинал. Текст, уосталом, није ни био превише битан (дакле, ниједном нисам разумео шта он то пева).
А певао је то Марко, болан, тј Марк Болан док је још изводио народне песме неког свог измишљеног народа. Звучало је то овако.

Да не бих измишљао народ док слушам, увртео сам себи у главу да су ово хобитске баладе, а ко мисли да није тако имао би пуну слободу да покуша да то и докаже. Ово је у мојој глави био онај прави андрграунд, музика откачена из пробраног низа шаблона, где би сваки нормалан продуцент (а и тада је било таквих) за бар десет ствари рекао “не ради се то тако”. Нормални, међутим, не мењају свет.… Nastavite sa čitanjem >>

Poslednja špaga

Posle špage na dva kamiona u rikverc i one druge na krilima aviona, ostade izazov da visi u vazduhu. Čovečanstvo je strepelo, deca su plakala od nestrpljenja, čak su se i neki kitovi nasukali na obalu Čilea – kažu, u iščekivanju razrešenja. A onda, desilo se ono što ne može da se desi: ŽKVD je napravio manevar koji se možda ne može prevazići.

Borba se prerano podigla na ovaj nivo, ako mene pitate: ŽKVD nije igrao fer. Šta će sad siroti ČN nego da skokne do Marsa i tamo se džilitne po onim… Nastavite sa čitanjem >>

Duvanski put: početak

Valja znati izvore. Kad vam lepo kažem. Osim što je dobro stvari postavljati na svoje mesto, to pomaže i kada se izgubite: tada izvori služe kao svetionici.
Ajde-de, znam ja kuda bih dalje, nisam se ni izgubio (bar ne u ovom kontekstu), ali sam sklon da se iznerviram kada ljudi koji znaju manje nego ja (što je, dakle, baš malo) pokušavaju da mi drže predavanje. Da bi stvar bila gora, mnogi koji znaju više nego ja kao da se plaše da izgube to svoje znanje, pa ga kriju od mene. Sreća da ima nekih dobrih ljudi, vrednih oldvejvera, koji će rado ustupiti komadić svog iskustva o temeljnim vrednostima.

E, da: slažete li se da bi bilo dobro da stvari postavimo na svoje mesto, pa ako treba, čak i da krenemo ispočetka? Dobro, tome odgovoru sam se i nadao. Onda, slušaj dobro.… Nastavite sa čitanjem >>