Једна од пре – вилин коњиц

На крају се увек исповрти сама фотка, а све оно што је до ње довело, и које су перипетије морале да се прођу, остаје ван оквира. Некад се то осети у атмосфери фотке, а некад напросто испари са ње.

Моја госпоја има неку теорију о западним и источним обалама, по којој ваздух углавном путује на запад, јер се Земља окреће на исток а овај касни. Ваздух над морем је влажнији, те се онда источне обале завлаче под њега, а западне се измичу. Можда би г. Кориолис, који је измислио силу која не постоји, имао шта да каже о томе. На расположивом узорку она испада у праву, увек се некако лакше дише кад сте на западној обали, а и залазак је феноменалан, са све оним цврчањем кад Сунце упада у воду.

Међутим, ово је… само условно западна обала.

(велика није много већа)…јер ово је западна обала језичка који одваја источну обалу (гледано с копна, иначе је то западна обала) Атлантика и западну обалу некакве баруштине у залеђу. Тако ми сочиво гледа у запад, сунце је још високо, поларизациони филтер још нисам купио, ружни авионски облаци се срећом деформишу на води, и уопште се не примећује да је влажност ваздуха преко 90%, температура око 35 Целзијуса, што је можда само 31 на плажи, али до плаже има добрих 300 метара и брежуљак обрастао трском. Овде је заветрина, запара, и онај осећај кад вас буљење у одсјаје на води хипнотише. Нисам бућнуо, мало је фалило, али фотка је важнија. Тако ни не знам да ли је овде вода слана или није. Знам да смо једва чекали да се докопамо кола и укључимо климу, сто знојева нас проби за време ове шетње, и то узалудних – на 90% не испарава и не хлади.

Опет, да подвучем колико ми се свиђа дигитална техника. Не само да ми није било жао да потрошим неколико квадрата на мотив са сумњивим изгледима на успех, него ми је сва она аутоматика дала довољно тачну експозицију да после нисам морао много да развлачим и навлачим у лабораторији (тада још Гимп, ово је пре него што се набавила Светлокомора). У ствари сам се изненадио што је одсјај испао тако, ни превише ни премало, и није појео пола снимка. Шансе да ово постигнем без аутоматике би биле… па, можда један од 20 снимака, за шта сумњам да би коњиц имао стрпљења.

Газди можда неће да се свиди овај неправилан изрез, нит је квадратан нит је у некој нормалној размери, него 8:9 илити 1:1,12, али већ сте навикли да ја не марим много за то. Слика има да буде тачно онолика колико треба да на њој буде оно што хоћу, а да из ње испадне оно што нећу.