Veća fotografija je ovde. Na fotku sam nabasao na svom disku, u RAW formatu, kao škart jedne stare foto-sesije tokom koje sam pokušao da ovladam ruskim teleobjektivom od 200 mm koji je potpuno ručni, a ja radio kasno popodne iz ruke, pa se ruka pokazala kao nedovoljno stabilan oslonac za mirne slike. Obrada je kapitalna, komplikovana, nepotrebna i primenjena je da bih iznervirao neke dobre ljude i jednog lošeg čoveka. Više fotografija autora ove fotografije možete pronaći ovde (ali i ovde, ovde i ovde), pri čemu vam je još uvek dužan objašnjenje za prekid svog trećeg ciklusa “jedna na dan”, čemu su razlozi legalni, legitimni, opravdani i tužni. Povratak će biti… Ali, ne. Dosta je bilo. Nema više objašnjavanja. Od sada ćemo lepotu preseliti u oko posmatrača, a priču u njegovu dušu.