Glupost caruje, pepeo se valja

Ministar Zorana gradi spomenik i trudi se da mladi naučnici ostanu u zemlji. Mali (i) patrijarh svoj trud (još uvek) zadržava(ju) na nivou zemnih ostataka.

Predizborno je vreme. Vlada Republike Srbije u ostavci (oličena kroz ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zoranu Mihajlović), privremeni organ grada Beograda (glavom i bradom Siniša Mali) i SPC (ni manje ni više nego partijarh Irinej) potpisali su 28. februara 2014. godine sporazum (javnosti nepoznatog tačnog sadržaja) koji, kako nas obaveštava Vlada Srbije, obezbeđuje uslove za izradu i postavljanje spomenika Nikoli Tesli u porti Hrama svetog Save na Vračaru. Ministar Mihajlović je istakla da će Ministarstvo pomoći što bržu realizaciju tog projekta. Takođe, ona je poručila da je briga o mladima naučnicima i njihov ostanak u zemlji cilj Vlade Srbije. Patrijarh je primetio kako je logično da zemni ostaci velikog mislioca počivaju na najsvetijem mestu srpskog naroda, u Hramu svetog Save, gde je postavljen i spomenik Karađorđu. Mali je, sa svoje strane, najavio da će biti formirana radna grupa, koju će činiti po tri predstavnika Ministarstva, Grada Beograda i SPC, čiji će zadatak biti da se zemni ostaci velikog naučnika u što kraćem roku prenesu u Hram svetog Save.

Na vrh brda Tesla mrda

Sa svoje strane, medijčine – da parafraziram Basaru – su gromoputaceljno prenele vest o potpisivanju sporazuma o prenosu takozvanih zemnih ostataka Nikole Tesle iz muzeja Nikole Tesle u portu Hrama svetog Save. Saznajemo tako i da je potpisani misteriozni sporazum zapravo realizacija inicijative potekla sa Sabora SPC 2007. godine. Kako je red, oni su preneli i proširenu patrijarhovu izjavu u kojoj se posebno ističe njegova nada da će to biti novi razlog da još više ljudi poseti Hram, ali i “grob najvećeg uma nauke“, a za svaki slučaj primećuje da kremiranje nije bila Teslina želja, već čin njegove porodice. O spomeniku doznajemo da će to biti replika spomenika već postavljenog u Njujorku, na čijem je otkrivanju predsednik Republike poetski zablistao.

Prošlo je već tri dana, a niko se iz Muzeja Nikole Tesle oglasio nije. Nisam ni očekivao: što se Muzeja tiče, još uvek je 2010. godina – da ne govorimo kako naslovna strana sajta te nesrećne ustanove sadrži do te mere besmislenu gramatičku grešku da je potpuno jasno da je bilo kakvo činjenje poslednja stvar na pameti zaposlenih.

No ako oni nisu, oglasio se jeste naš bivši ministar kulture, a sadašnji predsednik Zajednice muzeja nauke i tehnike Bratislav Petković. On je jasno rekao da je najbolji način da dokažemo Teslinu srpskost (i, što je verovatno mnogo bitnije, proporcionalnu nehrvatskost) upravo Teslina sahrana uz Hram svetog Save. On objašnjava da posmrtni ostaci naprosto nisu muzejski eksponat, čemu tercira direktor Etnografskog muzeja Miroslav Tasić, dodajući kako porodica Nikole Tesle nikada nije želela da njegovi posmrtni ostaci budu izloženi u muzeju.

Trenutak za reklame

Konačno, da zamešateljstvo sa beogradskim vangrobljanskim grobovima bude potpuno, setimo se kako Dimitrije Tucović leži na sred Slavije, a Tito i Jovanka u Kući Cveća. Tu nema nikakvih inicijativa, već samo jedan projekat: da Dimitrije bude preraspoređen u Aleju Velikana, a njegov spomenik (majko mila!) da se premesti pored zgrade Narodne banke. O Titu i Jovanki niko ni slova.

Na stolu je, vidimo, dobrovoljni predizborni koitus grupnog karaktera. Šta ko od njega želi, jasno je kao beli dan. Što se Zorane tiče, pravoslavnih glasova nikad dovoljno. SPC stremi ka usisavanju svega što ima ikakve veze sa srpstvom u bezbedno okrilje svetoslavlja, tu sigurnu kuću baraba širokog spektra. Nacionalističke budale se nadaju još nekom lako zarađenom dinaru. U celoj rašomonijadi jedina stvar koja ostaje po strani jeste zdrav razum. Tako jeste, ni prvi ni poslednji put. Reči koje slede tu su samo da umire moju savest, nikako jer oličavaju nadu da zdrav razum može pobediti.

Spomenik u Njujorku i najaviDakle, prvo. Vlada Srbije je u ostavci, i njen posao jeste samo omogući životu da se odvija. Privremeni organ grada Beograda takođe. Loš je manir natezati ovlašćenja i činiti obavezujuće odluke.  Moguće je, naravno, i u skladu sa Ustavom i zakonom. Ali, eto, loš je manir.

Drugo. Ljudi, Srbi. Taj Nikola Tesla uopšte nije bio naučnik. Omnikriva & zločinačka komunistička vlast iz SFRJ vremena je iz tog čudnog čoveka, mistika i pronalazača, samoreklamera i vizionara iscrpla sve što se moglo: elektrificirala zemlju, napravila termoelektrane, nazvala škole i koješta drugo, iskoristila zgodan politički trenutak da isforsira ulazak njegovog imena u SI. Oh, razumem ja da su komunisti sve ono što liberalni kapitalizam nije. Razumem da je veoma bitno da se mnogo više i mnogo snažnije potencira naučnost rada Nikole Tesle. Ali, ljudi, Srbi – reći za Teslu da je bio naučnik jednostavno je laž kakvu čak ni prljavi i zli komunisti nisu širili u sadašnjoj meri.

Pa treće. Kremiranje je čin koji jeste u punoj suprotnosti sa pravoslavnim običajima, u šta nas u punoj meri uverava patrijarhova briga da se nikako ne zaboravi kako je Tesla bio iz dubokoreligiozne porodice (kao da to ima ikakve veze sa bilo čime). Moguće je, naravno, platiti sveštenika da čak i kremiranog samoubicu sahrani uz večnaja pamjat zapomaganje. Pa ipak me fascinira lakoća kojom pravoslavni vernici prelaze preko proste činjenice da je Nikola Tesla kremiran (a kremiran jeste, kako i zašto uzalud je govoriti, učinjenom poslu mane nema) i da je sahranjivanje šake pepela uz najveću pravoslavnu svetinju po definiciji silovanje upravo najveće pravoslavne svetinje. Poražava me bezuslovnost sleposti verničkog krda. Oduševljava me, sa druge strane, moć koju nad 86% ljudi u ovoj zemlji ima jedan jedini čovek sa kapom, bradom i štapom. Zaista, tek je luda sreća da u njegovom Ikona u najaviinteresu nije da poruči svim svojim vernicima kako je izuzetno važno sredom ujutru piti koncentrovanu sumpornu kiselinu. I to sve posle pedesetogodišnje strahovladavine užasnih crvenih na čelu sa Josipom Brozom na čiji su mig glave padale i krv se lila potocima, kada su nam i kosti naučile koliko strašno može biti bezuslovno klečanje pred Jednim.

Četvrto. Mogu da se složim kako urni nije mesto u muzeju – pod uslovom da to nije bila želja niti pokojnika niti porodice. I neka bude da to zaista nije bila želja niti Nikole Tesle niti njegove porodice, neka bude tačno ono što je rekao nesrećni Petković. Ali. Jesam li ja jedini koji se seća da čak ni drug Tito nije imao tri spomenika u jednom gradu? Aman! Ne treba nam treći spomenik Tesli u Beogradu. Ako je sekularna vlast rešila da pomeri zemne ostatke Dimitrija Tucovića (o čijoj veličini najbolje govori neotimanje SPC za njegove, svetosavlju inače tako mile kosti) na groblje, neka onda to bude sistem. Sistem, znate, način na koji se posao obavlja uvek, svuda i za svakoga, jer smo se jednom već opekli oko izuzetaka. Neka tako bude i sa Teslom, Titom, Jovankom i svima ostalima.

Naravno, takav tretman ima svoje mane. Idiotski je pomerati Tita i Jovanku. Drvosekovski je pomerati dobrog Dimitrija, najsvetlijeg narodnog tribuna koga je Srbija ikada dala. Gradovi i jesu privlačni jer imaju svoje male ekscentričnosti. Pravi potez – i istorijski, i turistički, i sentimentalni, i kako god hoćete – je da se Teslina urna ugradi u već postojeći, spektakularni spomenik Tesli ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Ako smo već kanonizovali Teslu u olimpijskim visinama nauke, nije li najmudrije da njegov pepeo počiva ispred jedine visokoškolske ustanove u ovoj zemlji koja je zadržala neki smisao i veličinu, koja još uvek čuva nekakav nivo u neravnopravnoj borbi sa specijalističkim studijama ovog ili onog menadžmenta, samim studentima nejasnih brojeva bodova i njihovog smisla? Jeste. No, pošto najmudrije jeste, automatski je i nemoguće u glavama aktuelnih singiduduka.

Sa istoka, mesta sktrovitogaNa kraju, lična poruka Zorani i Malom (patrijarha još uvek čekam da počne da poradi nešto na podizanju nataliteta): ako već o nekome mislite kao o najvećem na svetu, u bilo čemu, znajte da takav ne može biti nacionalno obeležen. Apsurdno je misliti o nekome da je bio najveći naučnik, pa onda govoriti da je bio Srbin – ne, Novak Đoković nikada neće biti najveći teniser, upravo stoga što nosi zastavu u torbi. Razumem da ne možete da pojmite šta znači biti najveći na svetu. Ali, zašto zatvarate vrata mogućnosti da se senima osobe za koju ste toliko ubeđeni da je najveća od svih naučnika poklone muslimani, Albanci, ateisti, misleći svet ovog sveta? Ako zaista mislite da je Tesla bio najveći svetski naučnik, kako možete da dozvolite da se njegov grob nalazi uz građevinu Srpske pravoslavne crkve, čiji su sveštenici učestvovali u najgnusnijim zlodelima počinjenim u Evropi posle Drugog svetskog rata, od kojih se ona ne samo nije ogradila, već ih i negira?

Ako je i zbog šake izbornih glasova, jadno je.

20 komentara na temu “Glupost caruje, pepeo se valja”

  1. Dakle, složimo se da “to nije bila želja niti pokojnika niti porodice”.
    Hajde prvo da saznamo šta JESTE bila njihova želja, pa da zatim razmislimo (!) da li je baš to u interesu naše jadne i napaćene i da li je ona obavezna da ispunjava njihove želje? Čak bih se unapred složio i sa tim (naravno, u granicama racionalnog), pre nego da se ispunjava želja SPC i vladajuće strukture u navedenu svrhu. (Bez obzira na njihovu istoriju).
    Razlog je sasvim vulgaran: takva želja JESTE iracionalana.
    Za svoje želje bi najbolje bilo da se pismom obrate Božić Bati.

  2. Glupost je neuništiva i crkva to iznova i iznova dokazuje. Valjda joj je to posao.

    1. Pretpostavljam da jeste grozomorno dosadno cupkajuće čekanje na drugi dolazak Hrista sa elementima Strašnog Suda što nikako da naiđe…

  3. Novak Đoković nikada neće biti najveći teniser, upravo stoga što nosi zastavu u torbi

    Prednost tenisera je u tome što na teren nosi pozamašne torbe, a u njima može da smesti šta ‘oće. Čik da vidimo plivača, gimnastičara,… O ekipnim sportovima da ne pričamo.

    A samo ako se zadržimo kod tenisa dolazimo do ovog i ovog. A ako odemo od tenisa, naći ćemo gomilu primera

    Ne vidim zbog čega bi mu/im se moglo to zameriti…

    1. Hm, interesantno: ako isključimo nošenje zastave na otvaranju Olimpijade i onaj slučaj gde je očigledno reč o nekoj egzibiciji, ne vidimo sliku Federera kako se ogrće zastavom u času tzv. euforije pobedom, kao što to čine najbolji teniser Monaka i Nadal.

      Ovim komentarom sam upravo potrošio vreme koje sam odredio na bavljenje tenisom i teniserima u ovog godini, tako da ako se tim budem bavio opet, biće to dokumentovana danguba.

      1. Jašta, ali ne treba vezivati ne-ogrtanje zastave sa sporCkim uspehom.

      2. Napokon da neko pametno primeti da N.Đ. čovek iz Monaka, jer ipak porezu daje njima i puni im budžet.

        1. Kakav porez? U Monaku ne postoji porez na prihode. Jednom prilikom kada je ovde postavljeno pitanje o tome, naprasno je formirana fondacija NĐ i kroz tu fondaciju on sad zapušava usta javnosti, iako je novac koji tako troši za red veličine manji od novca koji bi ostavljao državi kao poreski obveznik.

          1. Nisam znao da nema poreza u Monaku, hvala na informaciji. No važno je da Crkva daje odlikovanja i da je istinita ona: najveći lupeži se skrivaju iza patriotizma.

            1. Ima poreza u Monaku, nego su to razni drugi porezi. Nema poreza na prihode. Glavni izvor prihoda države je kocka; kurioziteta radi, stanovnicima Monaka je zakonom zabranjeno da koriste usluge kasina.

              1. То му дође као они совјетски хотели у које домаћи нису смели ни да привире, осим као особље или, хм, особље из службе која пази једним оком на особље, другим на странце (а чудом их нису звали зрикави… ма нису их звали никако, ал’ они ипак долазе).

    2. Ne zameram ja N. Đ.-u ama baš ništa. Neka stavlja u svoju torbu šta god hoće. Samo primećujem da među stvarima od kojih su najbolji – ne ove ili one sezone, nego oduvek & zauvek – sazdani patriotizam nije.

  4. Ispostavilo se da u srpskom jeziku postoji reč koja savršeno opisuje Teslu. To je reč IZUMETNIK. Skovao ju je još onda šašavi Laza Kostić. I tu se nema šta dodati.

  5. Nije mi pri ruci nijedan od obimnijih rečnika srpskog, pa ne mogu da proverim odmah: čini mi se da se izumitelj malčice pre pojavio od Kostićeve skovanice. Možda grešim, ali valja proveriti.

    1. Najzad se dokopah Matičinog jednotomnika, u njemu su samo izumilac i izumitelj, od Kostićevog izumetnika ni slovceta.

Komentari su onemogućeni.