Hoćeš li da mi napišeš pesmu?

Ovo pisanje me očas baci u bedak. Čega god da se dotaknem & šta god da mi padne na um, traži od mene da prošvrljam netom; ne ide da faktografija bude traljavo odrađena. A kada tako krenem, odmah se susretnem sa nečijom krštenicom i klepim se po čelu. Al’ je mator/matora, pomislim u sebi, zaboravljajući da ću ujutru, čim stanem na noge lagane, u ogledalu da se susretnem sa još jednim takvim likom. Disappointed smile

Sa muškarcima se nekako i izborim, ali nekadašnje ribetine nikako da prežalim. Neke, ma koliko da sam se trudio, nisam mogao ni da prepoznam. Bolje bi bilo da sam ih potpuno zaboravio.

A to teško ide, slike sačuvane u glavama imaju poguban uticaj na našu sposobnost zaboravljanja. Sick smile

Ogledalce, ogledalce

Mirror in the bathroom
Please talk free
The door is locked
Just you and me

Pevač i gitarista sastava The Beat, Dave Wakeling, jednom je objasnio kako je nastala ova pesma: “Radio sam na građevini, bilo je zimsko jutro i nije mi se išlo na posao. Počeo sam da pričam sa svojim likom u ogledalu dok sam se brijao i razmišljao o tome kako se samoživost pretvara u narcizam, narcizam u izolaciju, a izolacija ponovo u samoživost, jer većina ljudi koji razgledaju izloge nedeljom zapravo samo proveravaju svoje odraze u staklu…”.… Nastavite sa čitanjem >>