Nedeljno popodne

Kada se moj prijatelj preselio u Englesku, nije mi se javljao neko vreme. Normalno, zabrinuo sam se. A onda se iznenada pojavio na mojim vratima i počeo da mi prepričava utiske o svom novom životu:

– Baki, mislio sam da su Pajtonovci parodija. U stvarnom životu je mnogo gore.

Dalje ništa nisam pitao.

To me podsetilo na jednog ljubaznog punkera koga sam sreo u Londonu. Nešto sam se bio zagubio blejeći okolo, pa mi je bilo potrebno da stignem na neko sigurno odredište koje već poznajem. Džabe što se tip polomio da mi objasni, razumeo sam samo left & right. Tako sam upoznao cockney i shvatio da se sa tim njihovim lokalnim frazama ne snalazim baš najbolje.

Prevod ovog naslova je košmar za prevodioca...Gledam u omot diska koji se zove Darlings of Wapping Wharf Launderette (1999) i osećam se isto kao tog dana. U međuvremenu, moj engleski je dobro uznapredovao, ali kako ovo spakovati u naš jezik? Još uvek se češkam po glavi & razmišljam.

Kako disk odmiče, sve teže mi je da bilo kojoj pesmi nađem ikakvu manu. Small Faces su bili odlična grupa, veoma dobro svirački i autorski potkovana, što se može čuti na svim njihovim albumima. Dok su trajali (1965–1969) bili su sam vrh ponude onoga što se nazivalo beat muzikom i jedna od perjanica mod pokreta, te se mogu smatrati jednom od najcenjenijih & najuticajnijih britanskih grupa u drugoj polovini šezdesetih.

Antologijski album u antologijskom omotu...Kada je talas ideologije hipi pokreta & psihodelije zapljusnuo Ostrvo, Small Faces su se, neočekivano, uključili u priču i snimili album Ogdens’ Nut Gone Flake (1968). Ne treba potceniti ni uticaj Bitlsa i njihovog antologijskog albuma, Narednika Peppera. Small Faces su otišli i korak dalje: album je, po prvi put u muzičkoj istoriji, imao okruglo pakovanje, a bio je dizajniran tako da podseća na starinsko pakovanje kutije za duvan. Prva strana albuma je sadržavala originalne pesme u poznatom maniru, začinjene psihodelijom, a druga je bila neka vrsta muzičke bajke sa glavnim junakom koji je pokušavao da… Više se zaista ne sećam šta je hteo.

Lazy Sunday” je pesma koja je slučajno postala hit. Napisana je kao zezatorska pesma u vodviljskom fazonu, sa tekstom koji možemo da svedemo na “komšije će da me biju zbog preglasnog rock & rolla”. Grupa nije imala nikakve ambicije sa ovom pesmom. A onda je Andrev Loog Oldam, njihov menadžer, bez njihovog znanja objavio pesmu kao singl. Iako je pesma postala veliki hit i zasela na drugo mesto britanske top liste, Steve Marriott je bio besan zbog objavljivanja i ubrzo je napustio grupu. U intervjuima, članovi grupe su navodili da su želeli da budu ozbiljniji, a ova pesma ih je vraćala u pop vode.

I dok ovo pišem, napravim kobnu grešku. Nabacim sluške na uši, a onda se čuju detalji koji se obično ne čuju. I upustim se u jezičke zavrzlame jer puštanje vode u klozetu nije tu slučajno. Pa stih “To sing in your party…, kako sam ga čuo, više nije to već “To sing in your karzi while you flush out the moon…”, što ima više smisla, jer karzi je izraz koji se u Britaniji koristi za WC u dvorištu.

I ovde se zaustavljam, jer ovako možemo do sutra: ko zna šta bih mogao da pronađem ako nastavim. Nerd smile

A sutra nas već čeka neka druga muzika…

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Fonoteka i označen kao . Overite permalink.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

A sad malo aritmetike: <span class= *