Who’d be a woman, in this God forsaken town
Oh how I wish I could go
Giving to people I know will bring me down
And if I ache I dare not show, show
Nije mi bila namera da izvučem teskobu prisutnu u ovoj pesmi u prvi plan, ali možda to i nije loše. Živimo u takvom okruženju da mi se ponekad čini da je ova nesrećna zemlja jedan veliki, virtuelni sanatorijum. Sa mnogo pacijenata. 
Pa kako da uteknemo iz svega toga? Recept je jednostavan, samo ga treba sprovesti…
Kada se doselila u London, sredinom šezdesetih, Lesley Duncan je ubrzo postala jedna od prvih ženskih songwritera tog vremena. Njeni prvi snimci su privukli pažnju muzičke industrije koja je prepoznala talenat, ali su se slabo prodavali. U okruženju u kome su tiraži jedino merilo uspeha nije imala šta da traži. Zadovoljila se pevajući prateće vokale na snimcima i nastupima svojih prijatelja koji su imali više sreće – Dusty Springfield, David Bowie, Kiki Dee samo su neki od njih.
Muzičari koji su je poznavali tvrde da je imala jednu jedinu manu, pogubnu za posao kojim se bavila – bila je stidljiva i težak tremaroš, tako da je retko izlazila sama na pozornicu. Iako se može reći da je Lesley početkom sedamdesetih na muzičkoj sceni već bila veteran sa dobro ispečenim zanatom, prvi veći uspeh je došao sasvim neočekivano. Elton John je njenu pesmu “Love Song” uvrstio na svoj fantastični album Tumbleweed Connection (1970), a zajedno su delili i vokale. Pesma je postigla zapažen uspeh, a industrija se ponovo zainteresovala za Lesley. Tokom sedamdesetih uspela je da snimi nekoliko odličnih albuma i stekne posvećeno sledbenišvo, ali se desila ista stvar kao i deceniju ranije – slabo su se prodavali. I dalje je pevala prateće vokale za mnoge poznate izvođače, a njen glas se može čuti čak i na antologijskom delu The Dark Side of the Moon!
Pored toga što je bila fizički izuzetno lepa žena, društvena i veoma posvećena svojim prijateljima, Lesley Duncan se izdvajala svojom inteligencijom i izuzetnom emocionalnošču. Verovala je u duhovnu dimenziju čoveka i njegovu iskonsku povezanost sa svojom okolinom, a ceo album Earth Mother (1972) strastveno je govorio o njenoj posvećenosti očuvanju prirode i životnog okruženja.
Pošto je maestralno otpevala “If I Could Change Your Mind” na albumu Eve (1979) sastava The Alan Parsons Project, njeno interesovanje za muzički biznis je počelo da bledi – želela je normalan život, daleko od te ludnice. I otišla da živi na selu.
Skrasila se u škotskoj zabiti, u kojoj je živela do kraja svog života, stopljena s prirodom. Njeni novi prijatelji nisu imali pojma čime se bavila u prošlosti a ona je, uprkos popriličnom interesovanju za njen muzički rad, dosledno odbijala da se navraća na tu temu. I tako je ostalo dok nije otišla na Neko Bolje Mesto, 2010. godine.
Kao što rekoh na početku, recept je jednostavan, samo ga treba sprovesti… 
Komentari su onemogućeni.