Utovar nedeljom, 29. jun

Sloboda govora: to je ono kad možete da kažete šta god želite.
To, međutim, ne znači da bi i trebalo.

Ove uvodne reči su prilično česte na kojekakvim mestima na Netu u poslednje vreme. U sebi kriju mnogo više nego što se u prvi mah vidi. Najpre, te reči su tačne. A potom, te reči nisu završene, jer nedostaje ključna rečenica:

To što ne bi trebalo da kažete nešto nikako ne znači
da iko ima pravo da vas spreči da to kažete.

Ako ćemo mak na konac, može to i dalje da se elaborira, ne bez smisla, ali prava poenta je da ponekad sami prepoznate pravi trenutak da ućutite, umesto da davite posmatrače kao zmija žabu. Ne zato što je neko to od vas tražio, dakako, već zato što je pametnom dosta.

 

Postoji i primer u kome bi vaše mišljenje moglo da bude od koristi.

Elem, pre deset dana, jedan muzičar je naišao na reči koje je Grba još u decembru napisao o njegovom nastupu u Kikindi:

Nemanja Zlatarev i Funktastic Coalition Band su mladi ljudi koji umeju da sviraju, i te kako. Međutim, ja ostajem zblanut šta oni rade sa tim svojim umećem: zaglavili su u nekom klonu funka koji jako podseća na ranu fazu grupe Spyro Gyra, kakva je svirana tamo negde u vreme kad su se ti momci rodili ili pre. Daleko bilo da ne poštujem to kad neko 20 minuta drvi jednu temu, ali – jebaga, beše dosadno.

Čovek se očigledno naljutio na te reči i ostrvio se na Grbu diskreditujući njegovo pravo na iskazivanje ličnog mišljenja – iako je bila reč o javnom nastupu. Nastala je prepiska u par krugova, nakon čega je prekinuta jer je dotični muzičar uputio Grbu da se drži svog bloga, iako se sve i dešavalo na blogu (zanimljivo!) i rekao “nemate ništa osim svog bezobrazluka”.

Grbi je to bilo dovoljno da prekine besciljnu raspravu, ali mu nije dovoljno da bi razumeo ko je tu koliko zaista doprineo bezobrazluku.

Ovde nastupate vi, poštovani posetioci Suštine pasijansa. Ako vam nije teško, pročitajte tu raspravu i dajte svoje mišljenje u komentaru (ovde ili tamo, svejedno). Da li je Grba zbilja ispoljio “ništa osim bezobrazluka”? Da li je gospodin Zlatarev u pravu zato što odbacuje pravo na lično mišljenje nekome ko je prisustvovao toj svirci, pa mu se ona nije dopala? Da li nastupe muzičara treba komentarisati isključivo tako da se njihova sujeta slučajno ne povredi? Da li je Grba trebalo da otkrije sagovorniku da se muzikom ipak bavio, uključujući javnu scenu (iako to, doduše, nije bila visoko strukturna i virtuozno svirana muzika “iz nota”)? Da li ima smisla razgovarati sa čovekom koji daje sebi iza pravo da uzvraća (istina, neuspešnim) pokušajima uvrede ad hominem?

Vaši odgovori će biti uvaženi kao relevantni: Grba izjavljuje da neće zahtevati da podnesete dokaz o specijalizaciji kliničke psihologije da biste dali svoje mišljenje. Usput, vaše mišljenje o celom slučaju će i te kako uticati na buduće slučajeve iznošenja ličnih mišljenja na Suštini pasijansa. Jer znate, mi, samuraji Suštine pasijansa, ponosimo se integritetom svojih ličnih mišljenja; a možda bi trebalo da se stidimo, što reče ona poslovica…

Kao prateći materijal, na raspolaganju je i snimak nastupa o kojem je reč, pa možete da date i sopstveno mišljenje o toj muzici, a ne samo o ovoj raspravi.

Citat nepoznatog autora (pozivamo vas da nam dostavite njegovo ime):

Nikad se ne može toliko pametnih stvari reći
koliko se glupih može prećutati.

Sadržaj za čitanje i, ako vam nije problem da o stvarima izgradite sopstveno mišljenje zasnovano na kritičkom pristupu stvarima i pojavama, za sledeći talas razmišljanja, kad god da vas saleti u vremenu i prostoru: Branko Dragaš o haosu koji nas očekuje – crtice o raznim temama, sve sa demagogijom državnog vođstva kao zajedničkim imeniteljem.

Nama trebaju premijer i vlada koji znaju da prave novac! Nama ne trebaju dramoseri i japi foliranti koji sve rasprodaju i zakukavaju nad činjenicom da su dobili svu vlast i da nemaju petlje da sami preuzmu odgovornost za sudbinu nacije, nego se ponovo sakrivaju iza Malog Slobe i njegove kriminalne političke grupacije. Treba nam premijer koji će stvoriti bogatu Srbiju i iskoreniti siromaštvo.

Strip nedelje govori o iskrenosti kao specifičnom obliku društvene iskvarenosti.

 

Autor i ovog citata ostaje nepoznat.

Za pristojan život u Srbiji potrebno je 260.000 dinara mesečno.
Dakle, nismo mi siromašni,
već nepristojni.

I kao što reče neko: znaću da je ovde dobro krenulo kad potrošačka korpa ne bude sastavljena od namirnica dovoljnih za golo biološko preživljavanje, već u njoj budu i račun za internet priključak, ulaznica za pozorište i jedna knjiga.

(via FB)

Ide DOKTOR Stefanović ulicom i vidi nekog klinca kako puši.

– Znaš li ti, dečko, da je pušenje veoma štetno za zdravlje?
– Ma nemam pojma!
– A znaš li da pušenje skraćuje život na pola?
– A, jebote, šta me daviš!
– Evo, koliko je tebi godina?
– Deset.
– Eto, vidiš! Da nisi pušio, sad bi imao dvadeset.

Za to vreme, na nekom fakultetu neko doktorira, a ceremonijalmajstor izgovara “a sada će članovi komisije, koji svi imaju doktorate, postavljati pitanja kandidatu”.

Sad je, opet, na vas red. Nastavljamo sa akcijom “pronađite optimalan tekst ispod slike”.

[tekst ispod slike je vaš]

Za ljubitelje antiintelektualizma, sporta popularnog kako kod nas tako i diljem (za domaći: nađite dva primera kad je korporacija Dizni uredno negovala pozitivan lik naučnika ili savremenog umetnika), dve primedbe iz suprotnog tabora.

Prvo, to što ste uvrteli sebi u glavu da intelektualci ne umeju da se zajebavaju, u neku ruku ste u pravu. Tj umeju oni, ali vic koji mora da se objašnjava je unapred propao. Zato vas ostavljaju u tom uverenju.

Drugo, za zastupnike ideje da žena ne mora, a ni ne treba, da je nešto mnogo pametna. Tu bi pre trebalo reći nešto o strahu od konkurencije, i kome zakon u topuzu leži… Onima koji se ne boje pametnih žena ostavljamo utehu da veći deo života imaju dobrog sagovornika.

Jeste li gledali “Bal na vodi” – onaj pravi, sa Ester Vilijams?

Izgleda da je iz današnje perspektive teško razumeti taj film.

Teško je reći bilo šta više: samo bismo pokvarili.

Kako god na kraju ispalo, mi vam želimo prijatan nedeljni ručak.