Veća fotografija je ovde. Vidite potpis i znate da je to moja fotka: juče sam je uhvatio. Stajao sam ispred kaveza u zoo vrtu na Paliću i gledao kako šimpanza pokušava da dohvati dve ringlote (dženarike, kako kažu preko Dunava) koje su pale sa obližnjeg drveta. Za prvu mu je trebao ceo minut, zaista je bila daleko. I interesantno da je prvo odlučio da dohvati plod koji je ležao malo dalje u travi. Međutim, posle petnaestak sekundi je shvatio da bi baš i mogao da se pruži između šipki i dohvati plod, što je i učinio. Dalja objašnjenja nisu potrebna. Tužno razmišljam o tome kako poznajem neke ljude koji ne bi umeli da upotrebe očiglednu alatku da bi rešili neki problem.
Је ли та ринглота женско од ринглова? :).
Занимљива та банатска језичка географија. Једина госпоја за коју знам да је говорила тако је била из Црње… Како ли се те генеричке шљиве (енг. џенерик плам) зову у јужном Банату, боље да ни не питам.
Mi smo to voće u Kragujevcu zvali piskavac. Jedno drvo – pravo drvo, ništa žbun – je raslo ispred zgrade, a drugo iza, u nečijem zaraslom dvorištu. Nije ukusno kada prezri, pa je bila fora da se zeleno i ka žutom izede u Kragujevcu, da bi se kasnije uživalo u budim(ljan)skim žbunastim piskavcima, koji su uvek fazno kasnili bar dva meseca.
U Šumadiji je zovu i dženerika. Od onoga što preostane posle najezde dece peče se rakija lošeg kvaliteta – brlja.
Ume da ispadne i vrlo dobar pekmez. U leto 2003. je ekipa iz mog radio-kluba išla na UKT takmičenje sa vrha Beljanice, sa vrlo umešnim kuvarom. Nosilo se i od ptice mleko i od opreme i od provijanta. Iz zavitlavanja, nabrali smo kesetinu dosta zrelih plodova sa drveta ispred naše borčanske takmičarske lokacije i ona bi bila zaboravljena da klinac jednog od učesnika nije u potaji utamanio celu teglu čokoladno-lešničkog krema, a kuvar se namerio da pravi palačinke. Ukratko, džanarike su odletele u lonac, pekmez bi skuvan očas posla, kuvar pobrao sve lovorike, a klinac se izvukao bez čupanja ušiju.
Чудан је ринглов… сам за себе може да се једе и право са дрвета, ал’ за пекмез и ракију, како кад и треба имати мало среће. Међутим ако се дода шљивама, у умереној количини, до рецимо два према један, одлично. Нема неки јак укус а има шећера па буде добра мирођија за обе чорбе.
Ако се кува соло, хм, нисмо пробали. Ако се пече соло, брља. Чудан…