Veća fotografija je ovde. Fotka je nastala pre tačno dve nedelje u Rogljevačkim pivnicama, mestu kome ću redovno da se vraćam (godinama, bože zdravlja). Povnice su uređene kao brdsko selo u kojima ne žive ljudi, već vino. Ono zri u tišini, na vetru koji ćarlija čak i kad su najgore vručine, mimo tokova ubrzanog sveta. Zbog te osobine, ja odlazim tamo da bih se nadisao vazduha i tišine i, dakako, da bih uhvatio ono perfektno jutarnje svetlo, koje na tom mestu u avgustu traje od sedam do devet. Taman za dvestotinjak ekspozicija bez žurbe. Najluđe od svega: evo, već tri godine pohodim to mesto i opet imam šta da slikam, a što nisam prošli put. A čega sve ima iza ovih i sličnih vrata – e, to je već neka druga priča.