Laku noć, draga

Pre neku noć zatekao sam se sa društvom u virtuelnoj kafani. Činimo to s vremena na vreme, tek toliko da razmenimo misli i preporuke za slušanje. Niko od nas ne može sam da se izbori sa gomilama muzičkog đubreta koje redovno izlazi u sve većim količinama.

Jedan od tih drugara se upravo vratio sa neke svirke na kojoj se dobro proveo, pa je potegao priču kako smo potpuno zapostavili domaće izvođače. Komisijski smo se složili da je to tačno i dogovorili se da za naredno okupljanje svako od nas izbunari nešto interesantno.

Još samo kada bih znao odakle da krenem…

Lutke - Spiralni snovi (2014)Da malo ublažim nelagodu i psi’ćki se pripremim za avanturu koja me čeka, skoknem malo u komšiluk da pregledam muzički tisak. I tu nabasam na recenziju albuma Spiralni snovi (2014). Samo pominjanje Franza Ferdinanda & The Smithsa u tekstu i komplimenti kojima je pisac recenzije uputio grupi Lutke učinili su da se zainteresujem. Pesma koja ilustruje tekst – onako, kao Oasis u mirnijim trenucima, nisam pao na dupe. Ali me je pokrenula da potražim još neke njihove snimke.

Već kod drugog klika bio sam zadovoljan. Ne znam kome je palo na pamet da obrade klasičnu ljigu “Laku noć dragi, laku noć draga“, koju je nekada pevao Leo Martin, ali su to uradili na najbolji mogući način. Rekao bih, ovo je potpuno nova pesma koje se ne bi postideli ni najpoznatiji britpop bendovi.

Lutke su grupa koja odavno postoji i koja je uspela, uprkos mnogobrojnih promenama članova, da se održi. I da sazri. Ono što se čuje sa njihovih snimaka vraća mi veru da još nije sve propalo oko nas. I da se vredi boriti, makar za rock & roll.

2 komentara na temu “Laku noć, draga”

Komentari su onemogućeni.