Veličanstvo

Oh, you were majesty
Your roads were heavy
And your longing was cut from bone

Imam razloga da verujem da će dobra muzika preživeti sav onaj mulj koji je formiran nastankom muzike za gledanje (MTV), muzike za merenje čiji je duži (VH1) i muzike interesnih grupa (svi ostali). Postmoderni pristup stvaranju je učinio popularnu muziku sasvim dovoljno raznovrsnom, samim tim i otpornom na trendove i petparačke uticaje. Oni kojima je novac postao draži od ideje koja ih je učinila poznatim sami su se izolovali (Goran Bregović, Bono Vox i svi ostali između njih dvojice) i pretekli su kao lakrdija o kojoj više nema smisla govoriti čak ni u sarkastičnim nastupima.

Prosta poenta glasi: potraži današnju muziku koja bi ti mogla biti po volji i sigurno ćeš je pronaći. Ja sam se u to uverio mnogo puta, a bend o kome danas pričamo je jedan od najboljih dokaza da muzici nije kraj, kao što tvrde razne lenje glave.

Istina, tog benda nema više, ali njegovo nasleđe je preteklo.

Reč Madrugada na portugalskom znači “zora”. Mislim da mogu da razumem zbog čega bi neka rock grupa iz hladne pripizdine na severu Norveške poželela da se nazove tim imenom. Bio sam u Narviku, koji je u polarnom krugu, a Stokmarknes je još severnije, i mogu da posvedočim kako izgleda mesec dana bez noći, a da sam sunce ugledao prvi put posle deset dana, u pola jedan po ponoći, kada su se oblaci na severnom horizontu nakratko razgrnuli nakon je kiša prvi put stala… Ti ljudi umeju da cene zoru zato što je doživljaj posmatranja izlaska sunca tako retka i divna pojava u tim krajevima.

Alt.rock bend Madrugada je nastao pod nekim drugim imenom u Stokmarknesu 1993, a konačno ime objavio tek u vreme potpisivanja veoma atraktivnog ugovora sa kompanijom Virgin, koji im je garantovao slobodu i pristojnu zaradu tokom objavljivanja šest albuma. Kako će se kasnije pokazati, izgleda da je taj broj bio i usud te grupe.

Prvi album Industrial Silence je izašao 1999. i odmah privukao pažnju van granica Norveške, naravno ne bez pomoći matične kuće. Svirali su širom Evrope; kada je izašao drugi album The Nightly Disease (2001), što je stepenica na kojoj se mnogima koji su brzo uzleteli na široko tržište lome koplja, moglo se reći da je posredi ozbiljna priča.

Madrugada - Grit (2002)Treći album grupe, Grit (2002), meni je omiljeni: tu se pokazuje da autorska kompetentnost Siverta Høyema može da iznese i ozbiljne projekte, što ovaj album jeste. Eksperiment i sklonost istraživanju novih prostora su glavna odlika tog albuma. Sa njega je i ova pesma, prva koju sam čuo od grupe – i to tek 2007. godine, kada sam pronašao Radio Paradise i ostao do danas ovistan o njemu.

Dok je Sivert Høyem davao smer grupi, glavnu zvučnu nijansu su činili fantastični gitarski pasaži: Robert Burås, koji je imao i značajnu autorsku poziciju u bendu, po mnogima je bio onaj ključni faktor koji je tu grupu stavio na zasluženo visoko mesto evropske alt.rock scene.

Sledi nebrojeno koncerata, hiperproduktivan autorski rad i, konačno proboj na američkom tržištu, albumom The Deep End, koji je ostao njihov najveći uspeh u Norveškoj, Velikoj Britaniji i Americi. Po mnogima, to im je i magnum opus.

Sledi uspešan živi album Live at Tralfamadore (2005), koji beleži ono što je činilo suštinu Madrugade: energične nastupe, dobar kontakt sa publikom i harizmatičnu pojavu frontmena Siverta Høyema. Svet je bio njihov – barem kad je reč o Evropi, jer američkoj publici treba titrati, a to ovim ljudima izlgeda nije bilo po volji – i šesti album su spremali meraklijski u rodnoj Norveškoj, a snimali u Nju Džersiju i Njujorku, tokom proleća 2007.

A onda, iznenada, jula 2007, Robert Burås je pronađen mrtav u svom stanu u Oslu, sa gitarom koju je očigledno svirao kada je Kosač došao po njega. Veoma upadljivo, uzrok smrti nikad nije zvanično objavljen. Spekulacije govore da je to bio golden shot, ali uopšte nema beleške da je Robert ikada koristio ikakve teške droge (njegov omiljeni porok je bio alkohol).

Sivert Høyem i ekipa su se angažovali da završe album, a zatim su rasformirali grupu.

So am I
Am I good or bad
Could only awake your anger
I could only make you mad
Now was that how you showed me
That you were still so young and bold
Anyway those fights did drive me
And I was dying of thirst and I wasn’t growing old
Oh, you were majesty
Your ropes were heavy
And your roads were very cold

Madrugada danas uživa kultni status u rodnoj Norveškoj, a radiofoničnost njihovog opusa se još uvek dobro koristi na FM talasima. Sivert Høyem danas ima uspešnu solo karijeru (Jasna ga obožava, zarazila se njegovom muzikom – pogodite gde). Basista Frode Jacobsen, koji je takođe ostavio traga kao autor u bendu, pridružio se ostacima Buråsovog paralelnog projekta My Morning Creeps i sa preteklom ekipom formirao novi bend koji mrda, ali nije dovoljno zanimljiv da bismo o njemu govorili.

2 komentara na temu “Veličanstvo”

    1. Reći ću ti samo dve stvari:

      1. Nisi prvi koji mi to kaže; štaviše, ne mogu da se setim da mi je iko ikada rekao da mu RP nije bio po volji. Ako je i rekao, onda taj meni nije po volji 😉
      2. Za preko sedam godina što slušam RP, nijednom se nije desilo da sam poželeo da isključim program, što mi se sa klasičnim radio-stanicama dešava redovno. Ako bih i isključio RP, bilo bi to zato što idem da spavam, odlazim od kuće ili moram da radim.

      Digresija: probao sam da slušam RP dok radim svoj posao, ali ne vredi. Svako malo želim da proverim ko sad to svira, pa sa kog je albuma ta pesma, pa ovaj podatak, pa onaj podatak, i tako mi ode dan.

      A koliko je imena koja sam prvi put locirao upravo zahvaljujući Radio Paradiseu, vrag će znati. Što bi ono rekli: jedan, dva, mnogo.

Komentari su onemogućeni.