Žurka u kući nadomak Meseca

Grešna mi duša.

Sve vreme pričam o čoveku iz vizure rock’n’rolla, a pritom i vrapci znaju da rock’n’roll, ni kao muzički žanr ni kao ideološki pokret, a pogotovo ono najvažnije – kao način života – nije bio mentalni, životni niti radni prostor Jacka Brucea. Taj čovek je bio neiskvareni džezer u duši, a štogod nepokoran u svom delu.

Šta ovaj lupeta, sad ćete vi pitati. A Cream? A ono juče sa Westom i Laingom? A sve ono što je ostavljao neprekidno tokom svoje neverovatne autorske i izvođačke karijere?

Zalomio mu se takav jelovnik, to je sve. Drugovao je sa rockerima, svirao sa njima. Ama, on se mrzeo sa Gingerom otkad su se sreli 1961. godine, pa su ipak uspešno svirali u nebrojeno mnogo navrata u rasponu od preko 40 godina. Beše mnogo apsurdnih situacija u životu tog čoveka, a to što je svirao zamalo-pa-pogrešnu muziku više od pola tog života, nakon što je još kao junoša napustio studije violončela i kompozicije, nije najveća od njih.

Naprotiv: kao slušaoci i kao poštovaoci te muzike, imamo sreće što je ispalo tako.

Što rekoše u sižeu jedne biografije o Jacku Bruceu: On je bio jedinstven talenat koji je hteo da bude pionir, a ne samo pop zvezda, i nikad nije imao nameru da uživa u svojoj reputaciji.

E, baš tako. I zato, okanimo se pokušaja da kategorišemo muziku tog čoveka.… Nastavite sa čitanjem >>

За шта је добро пушење

Ајде назад и поново прочитајте наслов. Нисам рекао “зашто” него “за шта”. А ту има неке разлике, и то битне.

Наравно, нећете ме ухватити како тврдим да је пушење добро и да га препоручујем. Не, у ствари га не препоручујем никоме осим пушачима, којима је моја препорука ни из џепа ни у џеп.
Као и гомилу других мода, и пушење и антипушачку хистерију смо добили из увоза. Сећам се, као клинац, да је доста мог друштва пропушило још негде око шестог основне, да је био извесни слепи угао где нико није могао да нас види, и ту се димило. Повремено би долазили некакви предавачи, па би окупило све више разреде у фискултурну салу, па би нам дрвило о статистикама, можда и показивало слике плућа (за која се касније испоставило да су припадала рударима угља, можда не у свим случајевима) и све скупа бавило се продајом страха. За то време се димило на све стране – и по кафанама, и по скупштини, и по возовима (осим купеа за непушаче), и по чекаоницама биоскопа (чак и амбуланти, понекад) па и за време представе, и по аутобусима, и по теве причаоницама.

Сваких десетак година би се под овим или оним притиском донео неки нови закон о пушењу или против њега, а држава која би требало да га спроводи би уредно повећала порез на дуван и уживала у приходу. Ти су се закони спроводили колико и они о везивању у колима (које смо имали још седамдесетих), тј само ако вас узму на зуб а немају ништа друго да вам прикаче.

кад у стану који плаћате не смете да пушите, на тераси имате овакву пепељугу.

Prosejani pesak

Like sifting sand
The things i feel they fall right through my hands…
Ova dva stiha i refren znam odavno, barem četiri decenije. I nemam nikakvu sumnju da su vezani za jednu od genijalnih pesama koje su izašle iz Jacka Brucea. Problem je ostatak…

Kako sam se zainatio da napišem nešto iz onog perioda Bruceove karijere koji je vrlo malo poznat, mislio sam da ću to da odradim očas posla. Kad, ono, šipak! Nema ni jednog teksta ove pesme na netu. Ni bilo koje druge iz tog vremena. Kako sam takav kakav jesam, ne dam se zbuniti – nema problema koji je nerešiv. Stavljam sluške na uši i beležim šta čujem…

Da l’ zbog godine moje proizvodnje ili zbog produkcijskih finesa & loše dikcije na snimku, ne ide mi baš kako sam očekivao.

Cimam Komšiju i kukam za pomoć, ipak je on proveo mnogo godina u Americi, očas će da skine tekst. Jes’ da je bio ekspeditivan, ali i on nije siguran u sve što čuje… Piše mi:
Ako imaš još nekog dobrovoljca da raščivija mesta obeležena upitnicima, kači ovo, jer će to biti prvi primerak ovog teksta na mreži. Tj. možda ga i ima, ali Gugo nume da ga nađe.
What the fuck!? Devil