Veća fotografija je ovde. Gde sam našao fotku, to ću objasniti u sledećem pasusu. Autor fotografije je Olivera Radmanović, stara poznanica Suštine pasijansa, koja je sa razlogom privukla pažnju velikog kruga poštovalaca fotografije svojim nesvakidašnje inspirativnim radom. U stanju sam da prepoznam količinu emocije uhvaćene na ovoj slici, ali baš kao ni Olja, nisam u stanju rečima da je iskažem. Može li se više? Ne verujem.
Oljin rad može da se pregleda – ni manje ni više, nego – na portalu 1x.com, bez diskusije najozbiljnijem moderisanom foto-portalu na Internetu, što govori još više. A malo širi spektar radova može da se nađe samo još na fejZbuku. Reč je o tome da je foto-portal Fotofiniš, na kojem je Olja bila aktivna, ugašen jer se urušio pod gabaritom brojnih radova sjajnih fotografa, pa još nije odlučeno gde će i kako biti rekonstruisan. No, dobro: srpljen, spašen. Oljine fotografije nisu efemerne. Čak naprotiv, one su vanvremenske.
A šta znači taj CB izazov iz naslova i kakve veze ima sa ovom fotkom? Neko je na fejZbuku pokrenuo malo inteligentniji ekvivalent polivanja ledenom vodom u foto-sferi: zadatak prozvanog je da na svom statusu objavi svoju autorsku monohromatsku (iliti crno-belu, kako vole da kažu) fotografiju, poželjno ranije neobjavljenu, i da prozove bar tri sledeće osobe. Prihvata se i to da se neko od prijatelja “samoprozove”, jer suština inicijative je u dobroj zabavi dok raste broj dobrih fotografija u okruženju. Sticaj okolnosti je hteo da postoje neke konvergentne družine, pa se stalno uzajamno prozivaju; bio sam viđen da me potkače, a moj stari drugar Tibor je bio prvi kome sam se našao na nišanu. Mada je meni delom uspelo da iskočim iz te kolotečine, ukupno sam triput prozvan dok nisam prestao da prozivam druge i sam. Sirota Olja, navališe da je prozivaju ne znam ni ja koliko već puta; a ona vredno i neumorno odgovara svima. Meni je na izazov odgovorila ovom izrazito intimnom fotografijom svoje bake: ovaj izbor sam doživeo kao čin velikog poverenja. Valex je bio u pravu kada je prvi put doveo Olju u Kikindu, da se upoznamo: privilegija je imati takvog prijatelja.
– * –
Uglavnom, počev od danas, pa cele ove nedelje (a možda i sledeće!), pregledaćemo fotografije koje su objavljene na moj izazov ili sa kojih sam ja izazvan; ova Oljina fotka je prva u tom nizu. Biću dovoljno drzak da se stavim u red sjajnih autora koji su učestvovali u “mom” krugu, pa ću krajem ciklusa objaviti i barem jedan svoj rad.