Malo je pesama koje odlete u moj Jukebox folder već na prvo slušanje. Za ovu mi je bilo potrebno svega nekoliko taktova. Kako je album Shaken (2014) dalje odmicao, pažnja mi je polako popuštala.
Fro Fro Heart mi je bio u ušima.
Maggie Bjorklund smo već pominjali prošle godine. Napisao sam da njena prva ploča “nije epohalna, ali je ugodna ušima”. Nisam ništa pogrešio. U međuvremenu, Maggie je učvrstila svoje pozicije među svojim poznatim prijateljima. Bila je na turneji sa Jackom Whiteom i svirala na njegovom poslednjem albumu, sarađivala sa kultnim muzičarima iz grupe X i naravno, Howeom Gelbom. Kako su u pitanju muzičari koje je teško svrstati u bilo kakvu kategoriju sem one da su “intrigantni” i dosledni u rasturanju ustaljenih muzičkih obrazaca, nisam znao šta da očekujem.
Shaken se odmotava kao usporen film, pun mračne atmosfere, melanholije i bola. Maggie je objasnila da je to posledica ličnih problema koje je imala u toku snimanja. Teško bolesna majka, svakodnevni odlasci u bolnicu i briga postali su sastavni deo onoga što čujemo. Naslovi pesama slikovito govore šta joj se vrzmalo po glavi: Dark Side of the Heart, Bottom of the Well, The Unlucky, Missing on the Sea, Ashes…
Treba stisnuti zube i naći snage da se zakrpi slomljeno srce.
Shaken nije album koji će se vrteti na radiju i o kome će se mnogo pričati. On je pun muzike za sladokusce bez predrasuda. Za one koji vole da sednu u auto i krenu na put bez plana, samo sa muzikom u ušima.
Dakle, momci & devojke, na koju stranu ćemo ovaj put?