Prosejani pesak

Like sifting sand
The things i feel they fall right through my hands…

Ova dva stiha i refren znam odavno, barem četiri decenije. I nemam nikakvu sumnju da su vezani za jednu od genijalnih pesama koje su izašle iz Jacka Brucea. Problem je ostatak…

Kako sam se zainatio da napišem nešto iz onog perioda Bruceove karijere koji je vrlo malo poznat, mislio sam da ću to da odradim očas posla. Kad, ono, šipak! Nema ni jednog teksta ove pesme na netu. Ni bilo koje druge iz tog vremena. Kako sam takav kakav jesam, ne dam se zbuniti – nema problema koji je nerešiv. Stavljam sluške na uši i beležim šta čujem…

Da l’ zbog godine moje proizvodnje ili zbog produkcijskih finesa & loše dikcije na snimku, ne ide mi baš kako sam očekivao.

Cimam Komšiju i kukam za pomoć, ipak je on proveo mnogo godina u Americi, očas će da skine tekst. Jes’ da je bio ekspeditivan, ali i on nije siguran u sve što čuje… Piše mi:

Ako imaš još nekog dobrovoljca da raščivija mesta obeležena upitnicima, kači ovo, jer će to biti prvi primerak ovog teksta na mreži. Tj. možda ga i ima, ali Gugo nume da ga nađe.

What the fuck!?

U očajanju, potežem Juniora, on ima najmlađe uši… Pesma mu se odmah svidela, pa se ekspresno dao na posao. I za petnaestak minuta sve je bilo gotovo, sa samo jednom nedoumicom.

Napokon sam, posle toliko godina, bio svoj na svome.

– * –

Početkom 1972. godine grupa Mountain je privodila kraju svoju evropsku turneju, a Felix Pappalardi je objavio svoju odluku da batali dalju svirku. Društvo je bilo u Londonu, Jack Bruce je bio pri ruci, pa je bilo logično da mu se ponudi posao posle uspeha sa Temom za izmišljeni kaubojac. Zavrtela se tu i povelika lova oko cele priče koja se merila u brojkama sa sedam cifara – i tako je nastala grupa West, Bruce & Laing.

Kada je reč o muzičarima ovakvog kalibra, odmah možeš da ih baciš u vatru bez ikakve pripreme, pa je nova grupa krenula na svirke. Uložena lova treba što pre da se vrati. Za novopečenu grupu, ta godina se završila trijumfalno: na njenom kraju svirali su u velikim salama, a uspeli su i da spreme debi album Why Dontcha (1972). On je savršeno odslikavao njihovo sviračko umeće, ali je patio od nekoherentnosti – iz najveći mogući napor mogao se uvezati u smislenu celinu. Mada je jasno pokazivao put kojim će se grupa kretati.

U proleće 1973. godine grupa je već bila umorna od skoro svakodnevnih nastupa, a opijati su počeli da uzimaju danak. U Americi su bili na kokainu, u Engleskoj na heroinu. Trebalo je napraviti pauzu i pribrati se…

Sudeći po pričama svedoka, snimanje drugog albuma, Whatever Turns You On (1973) je teško išlo, ponajviše zbog prisustva heroina. Američki deo grupe, West & Laing, pokupio se iz Londona čak i pre no što se miksovanje albuma završilo. I to je bio poslednji put da su svirali zajedno.

Za čudo, album je bio odličan! Od fenomenalnog omota na kome je svaki član bio prikazan kako uživa u svojim porocima: West u hrani, Bruce u alkoholu, a Laing u supstancama, do muzike koja je napravila preko potrebni korak napred. Pokazali su šta znaju i umeju, a Bruce je bio autor većeg dela pesama iako su potpisani svi zajedno. I tu je nastao problem. Ljudi koji su u njih uložili pare tražili su veliki tiraž. A ovi veliki umetnici – slobodu stvaranja.

Da su gramzivci bili samo malo strpljiviji, ko zna šta bi dalje bilo.

Naredne godine bile su haotične za Brucea. Diskografska kompanija je odbila da objavi čak dva njegova albuma (How’s Tricks i Jet Set Jewel). Nije mi baš jasno zašto su to učinili jer su albumi sasvim dobri (mada smo na izlazak potonjeg albuma čekali duže od 25 godina). Jedino prihvatljivo objašnjenje mi je da su punk/new wave već bili uzeli maha i da tu Bruceov naglašeni artizam i sofisticiranost nisu imali šta da traže – takva muzika nije donosila novac.

Kao prosejan pesak, činilo se da Bruceu sve izmiče iz ruku…