Suština pasijansa se oprašta od velikog intelektualca.
Osećamo tugu jer smo svesni da niko među živima nije dostojan da zauzme mesto u kulturi ovog podneblja.
Osećamo sreću što je jedan takav postojao među nama i nije odustajao od svoje misije umerenog prosvetiteljstva do poslednjeg časa.
Otišao je na Neko Bolje Mesto u vreme kada malo ljudi kulturu smatra iole bitnom. Otišao je a da je malo uopšte prepoznavao koliko je dragocen bio predmet njegovog bavljenja. Jedan naš prijatelj je danas rekao:
U vreme Ćirilova, u onim zlatnim godinama, Bitef je treštao, bio je rokenrol. U pozorište se išlo kao na svečanost mozga. Drame su zabranjivali. Reč je imala značenje potpisa.
Jovan Ćirilov je učinio koliko god je u jednom ljudskom životu moglo da se učini pošteno, posvećeno i bez kalkulacija. Samo zbog toga, tom čoveku dugujemo poštovanje i slavu.
Nema šta više da se kaže.
Ćirilov je, svojevremeno, s dužnom pažnjom iščitao arhivu jezičarskih rasprava sa starog Sezama koje sam mu odneo na disketi.