Jedan otac je odlučio da, od samog rođenja, jednom nedeljno snima svoju kćer po petnaest sekundi. Malčice je ubrzao povezane snimke i ispade ovo:
Osim što je zanimljivo samo po sebi, ovaj snimak fascinira i kao mala studija slučaja antropološkog karaktera. Obaška, obratite pažnju kako Lotte jednog trenutka krene da priča. A kad se zaletela, nije ućutala… godinama.
E da: lik koji je ovo napravio ima i sina. A oba projekta su još uvek u toku.
Da li biste vi imali strpljenja da sprovedete ovakav projekat?
Већи је проблем техника. Где је нашао камеру која издржи 14 година? Или, ако је мењао камере, како је успео све то да сложи у исти формат.
Ту се и бабо чешка по глави.
Čuj, ja mislim da nije problem naći kameru/fotoaparat koji izdrži dugo. Moj Canon G6 je još uvek živ, doduše vidi mu se trag vremena. No, uoči promenu slike negde na 2:09 – taman oznaka 11. rođendana – moguće je da je na tom mestu nastupila promena brenda kamere.
Namerno velim “brenda kamere”, a ne “kamere”, jer je poznato da foto-senzori različitih proizvođača različito reaguju na boje, kontraste i dinamiku svetla, dok isti proizvođač drži isti senzor u opticaju po 3-4 godine. Moguće je da je čovek, koji je ovo obrađivao brzo i objavljivao često (postoje ranije verzije na Cevki), odustao od ujednačavanja parametara snimanja i obrade tek kada je promenio brend kamere, a da je prethodno potrošio dve-tri kamere istog proizvođača.
Inače, kao što možeš da ujednačiš fotografije u Lightroomu, određenim zahvatima koji se mogu pretočiti u presete, slično je moguće i sa video sadržajima. Danas je i u kućnoj radinosti sve samo pitanje veštine, strpljenja i sirove snage računara.
И мени је она Агфа 59ЦЛ или како се већ звала била у радном стању након седам година… али је већ имала два-три мртва пиксела, и била неопростиво спора у односу на тадашњег ми Фуџислава.
Сваког дана виђам своје старе фотке, и баш тих првих неколико година дигиталне фотографије се препознају по шмрљавости, бледим бојама, пикселима ко дечија глава, софтверу који је покушавао да од тога направи питу…
Као код звука, треба негде стати (ја сам стао на мрз формату) иначе неће имати ко да прави ново, сви ће бити занавек заузети пребацивањем старог у новије формате.