Duet

Kada se grupa umori i ponestane joj inspiracije, obično se raspadne i penzioniše. Fanovi malo pate, malo slušaju stare albume, a muzičari se raspu po drugim/novim grupama, već kako se ko snađe.

Danas imamo slučaj uskrsnuća. I mene je prijatno iznenadio.

No, da krenemo sa pričom ispočetka.

Kada se rasturila legendarna grupa The Yardbirds, njeni bivši članovi Keith Relf i Jim McCarty su ostali bez posla. Već im je bila dozlogrdila čvrsta svirka, pa su poželeli da rade nešto mekše & poetičnije. Oko te ideje se okupila grupa Renaissance. Snimili su dva osrednja albuma, promenili veliki broj članova, a početkom sedamdesetih ustalili su postavu i ulovili pevačicu Annie Haslam, čiji vokal velikog raspona će postati njihov zaštitni znak.

Njihovih narednih pet albuma spadaju u rok antologiju. Divne melodije, vođene akustičnim instrumentima i fantastičnim pevanjem, stekle su brojnu publiku, a vožnja kroz muzički biznis je bila glatka sve do pojave punka. Dalje nisu imali šta da traže.

Naredne dve decenije živeli su od stare slave. Pokušavali su da se udenu u moderniji zvuk, ali nije im išlo. Onda su se ućutali. U međuvremenu, Haslamova je snimila nekoliko očaravajućih solo albuma – to su oni koji imaju posebno mesto u mojoj fonoteci.

Krajem 2009. godine, Haslamova & Michael Dunford, gitarista i glavni autor muzike, odlučili su da ponovo okupe grupu i proslave četrdeset godina rada. Usledile su dve godine uspešnih svirki i činilo se da ponovo hodaju stazama slave. A onda je Dunford, krajem 2012. godine, iznenada preminuo.

RenaissanceHaslamova se pokazala čvrstom ženom. Već na proleće neredne godine, pojavio se album Grandine di Vento. Da se Amerikanci ne bi zamarali naslovom na italijanskom, kod njih se zove Symphony of Light. Album je iznenađujuće dobar, a zvuk onaj stari, ali u modernoj produkciji. Posvećen je Dunfordu, koji je napisao muziku za sve pesme, sem poslednje – “Renaissance Men” je oproštaj Haslamove od bliskog prijatelja.

Blood Silver like Moonligt” je pesma koja zvuči kao da je izašla iz pera Andrewa Lloyd Webbera. Savršena. Dva glasa (John Wetton je oličan kontrast Haslamovoj) i raskošni akustični klavir su dovoljni da stvore muzičku magiju.

A time se, danas, malo ko može pohvaliti.